OVAJ FILM TREBA DA POGLEDA SVAKA ŽENA! Naučene smo da se O OVOME ne priča i zbog toga je svakoj od nas TEŠKO!

Ma kako to strašno zvučalo, u 21. veku 43% žena ima problem da priča o ličnim stvarima čak i sa najužim članovima porodice ili najboljim drugaricama. Mnoge od nas su inače otvorene i neposredne osobe, u stanju da iskreno razgovaraju o svemu što im se dešava – novčanim poteškoćama, problemima koje imamo sa šefovima i kolegama na poslu, pa čak možemo i u sitna crevca da razglabamo o svojim osećanjima, posebno kad su muško-ženski odnosi u pitanju.

Međutim, kada je intimno zdravlje u pitanju, nastupa muk. O tim nekim stvarima se maltene ne usuđujemo da razgovaramo ni sa svojim ginekologom.

Za deo nas je to oduvek bilo tako, još od prve menstruacije, koju neke devojčice mesecima kriju čak i od rođenih majki. Doduše, nije ni čudo, jer ni pojedine majke nisu baš otvorene po tom pitanju. Jednostavno, naučene smo da se “o tome ne priča”. Ni sa kim, čak ni sa drugaricama, a kamoli muškarcima.

Naučene smo da ulošci i ostali “ženski proizvodi” moraju sve vreme da budu sakriveni u neseseru na najvišoj polici. Da je biti žena tabu. Da se o tome ne priča.

To tako daleko ide da mnoge devojke odrastaju u sredinama u kojima se, kad te zaboli stomak, podrazumeva da ćeš da slažeš i kažeš da te boli glava ili da imaš grip. I da nećeš potražiti pomoć. Strašno je kad tek sa dvadeset i kusur saznaš da ti bolovi koje trpiš nisu normalna stvar, već da su posledica endometrioze – stanja koje pogađa svaku desetu ženu, a da ti do tog trenutka nisi ni čula da ta reč postoji. Jer, o tome se ne priča.

Učene smo i da se ni o drugom stanju nikome ne priča. Pogotovo ne prva tri meseca, da nas niko ne bi sažaljevao ako izgubimo bebu. A neke žene spontane pobačaje imaju i po desetak puta u životu. Svaki put to prožive u samoći, iako u tim trenucima toliko žele da čitav svet čuje koliko im je teško, da ih ljudi zagrle, da ih uteše. Ali, o tome se ne priča.

Žene koje imaju poteškoća sa plodnošću, hiljadu puta požele da barem nekome na poslu ispričaju koliko je mučno podnositi hormonsku terapiju i IVF tretmane. Samo one znaju koliko suza progutaju nakon svakog neuspelog pokušaja... A moraju da glume da im nije ništa i ostvaruju maksimalan radni učinak. Uostalom, o tome se ne priča.

Da stvar bude gora, i mnoge ostvarene i žene uspešne na svim poljima i u zrelim godinama nastavljaju da glume i pred drugima skrivaju svoju “slabu” stranu. Pa kako bi zadržale svoj autoritet kada bi javno pred svojim kolegama progovorile o simptomima perimenopauze koja polako počinje da ih hvata? Znate, ni o tome se ne priča.

Ipak, mnoge od nas imaju ćerke. I mnoge od nas ne žele da i one čitavog života ćute kao mi. Ne želimo im da moraju da se stide toga što su žene. Da moraju da skrivaju svaku bol, i fizičku i duševnu, svaki simptom, svaki strah... Da se o tome ne priča.

Međutim, kako naučiti ćerku da bude otvorena i hrabra, kad same nismo takve, kad o svemu tome ni same ne razgovaramo. A o tome MORA da se priča!

Zato ćete shvatiti oduševljenje žena širom sveta kad se nedavno pojavio kratki film Niše Ganatre “Libresse #pričeiznutra”, film koji se bavi upravo ovom problematikom. Cilj je da se sve naše priče o psiho-fizičkom zdravlju, osećanjima i promenama koje prolazimo pre, tokom i nakon reproduktivne faze u svom životu, čuju u javnosti, bez obzira na to da li su te naše priče srećne tužne, divne ili čudne.

Kompanija Libresse je svesna toga da je mnogima od nas neprijatno da govorimo o svom reproduktivnom zdravlju, menstruaciji, poteškoćama s plodnošću, promenama kroz koje naše telo prolazi, osećanjima koja se javljaju zbog promena u lučenju hormona, želji da imamo decu, želji da nemamo decu, potrebi da uživamo, iskustvima ovakvim ili onakvim...