Skip to main content
vitamini

VITAMINI I ISHRANA: Njihov NEDOSTATAK dovodi do raznih POREMEĆAJA - Ključna je PRAVILNA priprema namirnica

Foto: Profimedia
Obratite pažnju.

Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane iako oni ne služe ni kao materijal za izgradnju živih ćelija ni kao energetski izvor. Njihov nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu. Vitamini se nalaze u hrani u  malim količinama, no ipak dovoljnim da mogu da ispune svoju funkciju u organizmu. No, svaka namirnica ne sadrži i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mešovita. Ali i uzimanje mešovite hrane može biti nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervaciji hrane mogu da unište vitamine u njoj.

KRALJICA ZAČINA U SVRHU ZDRAVLJA: Topla voda s kurkumom ujutro čini čuda za vaš organizam

KRALJICA ZAČINA U SVRHU ZDRAVLJA: Topla voda s kurkumom ujutro čini čuda za vaš organizam

I hrana i LEK! Tri lisnate zelene namirnice KOJE ČUVAJU ZDRAVLJE

I hrana i LEK! Tri lisnate zelene namirnice KOJE ČUVAJU ZDRAVLJE

Svakog dana pojedite šaku badema: Vašem telu desiće se ovih 6 fantastičnih stvari!

Svakog dana pojedite šaku badema: Vašem telu desiće se ovih 6 fantastičnih stvari!

Poznato je da se neki vitamini  lipofilni, kao što su vitamini A, D, E i K, dok se drugi hidrosolubilni. Jedni su otporniji prema toploti i dužem stajanju, dok se drugi u ovim uslovima uništavaju. Tako, naprimer, spanać, koji obiluje vitaminom C, već kod sobne temperature gubi polovinu od svoje prvobitne količine za 1 do 2 dana stajanja. 

Iako su naša saznanja o vitaminima relativno novijeg datuma, ipak se danas sa sigurnošću može reći da su izvesni vitamini važni činioci u ljudskoj ishrani. 

Sve što vas je oduvek zanimalo o vitaminima, na jednostavan način objašnjeno je u Velikom narodnom kuvaru Spasenije Pate Marković čije je prvo izdanje objavljeno daleke 1952. godine.

Vitamin A se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslacu, žumancu, nekim vrstama povrća i dr. Minimalna količina od 3 do 5 miligrama u svakodnevnoj hrani podmiruje potrebe organizma za ovim vitaminom. Ako se unosi u većim količinama, sakuplja se kao zaliha u jetri i troši kad je organizam u nestašici.

vitamini
vitamini
Foto: Profimedia

Od praktičnog je značaja da se vitamin A može zagrejati i do 120°C, a da pri tome ne gubi ništa od svoje vrednosti. U ishrani dece vitamin A je naročito važan, jer nedostatak tog vitamina usporava rast, koža i sluzokoža pokazuju smanjenu otpornost, te dolazi do čestih infekcija. Smetnje vida, koje nastaju usled nedostatka ovog vitamina, različito se odražavaju. U lakšim slučajevima nastupa tzv. kokošije slepilo (čovek ne vidi u mraku), dok u težim može doći i do gubitka vida.

Vitamin D naziva se još i “antirahitični” vitamin, jer je oboljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Ono se ispoljava zakržljalošću i omekšanjem kostiju, usled čega nastaju tzv. "O" i "X" noge, i krivljenje skeleta. Videli smo već ranije da je za pravilan razvitak kostiju i zuba, uz kalcijum i fosfor, neophodan i vitamin D, te je od velike važnosti da je u dovoljnoj količini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ulje morskih riba naročito obiluje vitaminom D, mada ga ima dosta i u mleku, maslacu, žumancu. Hrana biljnog porekla siromašna je ovim vitaminom.

Kako se vitamin D stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, najbolji način da se izbegne rahitis je i sunčanje dece leti, a zatim davanje ribljeg ulja.

Vitamin C je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, narandži, šipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice životinjskog porekla sadrže ga u malim količinama ili ga uopšte ne sadrže. Na visokoj temperaturi i stajanjem na vazduhu brzo propada, te zbog toga treba namirnice koje ga sadrže po mogućnosti kuvati što kraće vreme i u poklopljenoj posudi, kako bi što manje dolazile u dodir sa vazduhom. Najidealnije je spremati povrće na pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno s njom. Čovečiji organizam nije u stanju da nagomilava rezerve vitamina C, zato je potrebno svakodnevno ga unositi sa svežom hranom. Dnevne potrebe kreću se oko 50 do 100 miligrama.

Oboljenje koje nastaje usljed nedostatka vitamina C u hrani naziva se skorbut. Danas se javlja ređe nego ranije i u znatno blažem obliku. Ispoljava se krvarenjem iz desni, umorom, krvarenjem po koži i sluzokožama. U ranom detinjstvu, nedostatak vitamina C nepovoljno utiče na formiranje zuba.

vitamini
vitamini
Foto: Profimedia

Potrebe za vitaminom C povećavaju se u trudnoći, pri dojenju, napornom radu i infektivnim oboljenjima.

Vitamini grupe B 

Ovoj grupi pripada čitav niz u vodi rastvorljivih vitamina, veoma otpronih na toplotu, od kojih svaki ima posebnu ulogu u telu. Obično se u prirodi nalaze zajedno, u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Osnovni izvori su: žitarice, ljuska pirinča, pasulj, grašak, pivski kvasac, jetra, bubrezi i belo meso. U manjim količinama sadrži ih žumance, sveže mleko, krompir i orasi. Treba napomenuti da je belo brašno siromašno vitaminima B grupe, jer se najveći deo vitamina pri preradi gubi.

Iz ove grupe značajni su vitamini B1, B2, B12, i tzv. PP (PePe) faktor.

Vitamin B1 je od značaja i za decu i za odrasle. Iako su dnevne potrebe organizma za njim minimalne oko 2 miligrama nedostatak vitamina B1 dovodi do poremećaja u organizmu koji se u ozbiljnim slučajevima odražavaju: slabošću živaca, mišića, srca, pojavom otoka i preosetljivošću. Oboljenje se naziva beri-beri, i susreće se često u Aziji, u krajevima gde je ishrana jednolična i oskudna vitaminom B1. U lakšim slučajevima javljaju se zamor, razdražljivost, gubitak apetita, bolovi u ekstremitetima, lupanje srca. Kod alkoholičara se, takođe, mogu javiti ovi znaci usprkos dovoljnom uzimanju vitamina B1, jer je kod njih sluzokoža organa za probavu oštećena, usled prekomernog unošenja alkohola, te nije u mogućnosti iskoristiti ga.

Vitamin B1 ima izvesnu ulogu pri razgradnji ugljenih hidrata, te povećano unošenje ugljenih hidrata uvećava i potrebe za ovim vitaminom. Vitamin B1 ne stvara zalihe u organizmu, te je potrebno svakodnevno ga unositi.

Vitamin B2 je veoma rasprostranjen u prirodi. Dnevne potrebe organiznma kreću se oko 2 do 3 miligrama. Nedostatak ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta u uglovima usana i očiju. Oko ušiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje kože, a na dodirnoj liniji sluzokože i kože usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u očima, oticanje očnih kapaka i promena na jeziku.

vitamini
vitamini
Foto: Profimedia

Vitamin B12 ima povoljno dejstvo na lečenje izvesnih vrsta malokrvnosti. Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

PP (PePe) faktor (nijacin), takođe, spada u grupu vitamina B. Nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra (majasil), koje je još i danas rašireno u krajevima gde se ljudi hrane jednoličnom hranom siromašnom ovim vitaminom. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju kože (crvenilo, pucanje, ljuštenje) i poremećajima u gotovo celom organizmu, a naročito u organima za  robavu. Ovi poremećaji praćeni su često upormim prolivima. Javljaju se i duševni poremećaji uz gubitak volje.

PP faktor se nalazi u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali članovi B grupe, a dnevne potrebe zavise od vrste rada i kreću se od 12 do 20 miligrama.

Spomenuli smo već da su vitamini veoma rasprostranjeni u prirodi, ali se ipak javlja njihov nedostatak u ljudskoj ishrani, što ima za posledicu različita oboljenja. Oboljenja koja nastaju zbog nedovoljnog unošenja vitamina nazivaju se hipovitaminozama, za razliku od avitaminoza koje su karakterisane potpunim nedostatkom vitamina.

OVO JE RAZLOG ZAŠTO NE MOŽETE SMRŠATI UPRKOS SVEMU: Evo zašto se svaki zalogaj lepi za vas

OVO JE RAZLOG ZAŠTO NE MOŽETE SMRŠATI UPRKOS SVEMU: Evo zašto se svaki zalogaj lepi za vas

SD zdravlje

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

Vremenska prognoza
Clear sky
15 Beograd