Nisu ni BOMBE ni AVIONI: Ovo je AMERIČKO ORUŽJE kojim kontrolišu CEO SVET- moćni PETRODOLAR

Šta je često spominjani petrodolar? Reč je o dogovoru između SAD-a i Saudijske Arabije početkom 70-ih, dogovoru prema kojem će se naftom trgovati isključivo jednom valutom - američkim dolarom, piše portal Advance.hr.

Ne treba ni spominjati na koji način to sve ide na ruku SAD-u - dovoljno je samo spomenuti da ceo svet treba naftu, a ako je nemaju kod kuće moraće da je kupuju na otvorenom tržištu: u američkim dolarima.

Petrodolar je takođe jedna velika promena paradigme jer je do tada nafta bila vezana za čvrstu valutu, za zlato, a nakon američko-saudijskog sporazuma postaje vezana za promenljivi tečaj američkog dolara (što otvara širom vrata za spekulacije).

Od Breton Vudsa, kada su delegati iz 44 zemalja digli na tron američki dolar kao službenu svetsku valutu, do implementacije petrodolara sa Saudijskom Arabijom, SAD je postao dominantna globalna sila kakvu danas poznajemo - ponajviše zahvaljujući petrodolaru.

Naime, kontrolisati naftu je vredno, ali kontrolisati novac kojim se tom naftom trguje - to je izvor daleko veće moći koja SAD stavlja ispred svake konkurencije. Zbog činjenice da se naftom mora trgovati u dolarima - milijarde i milijarde tih dolara svake godine se slivaju iz zemalja izvoznica nafte u američke banke. Tim ogromnim novcem se zatim finansira i američka vojska koja ima za cilj da fizički kontroliše ključne tačke sveta i tako se "krug zatvara".

Američka imperija funkcioniše poprilično drugačije od prethodnih velikih imperija kao što su bile britanska, španska itd. Naime, SAD ne želi kolonije - želi državne vlasti koje će biti otvorene prema investicijama od strane američkih kompanija. Žele pristup kapitalu, radnoj snazi i resursima, po mogućstvu svih zemalja sveta. Ako neka zemlja pokuša da im uskrati to ta ista zemlja onda potencijalno završava poput Iraka ili Libije.

SAD su na sebe preuzele ulogu širenja tzv. liberalne demokratije koja ima samo jedan cilj - otvoriti sva tržišta prema američkim investicijama. Da to nije nikakva "zdrava konkurencija" (često korišćena floskula) pokazuje nam situacija u Evropi gde iz Vašingtona besne zbog sve veće dominacije kineskog tehnološkog konkurenta Huavei.

Zašto SAD sebe naziva liderom "slobodnog sveta"? Zato jer treba znati šta tačno znači "slobodni svet". Slobodan? Za koga? Za američke korporacije koje su "slobodne" investirati u svim zemljama sveta. "Neprijatelji slobodnog sveta" su sve one zemlje koje ne daju tim korporacijama ulazak ili pak onoliko "slobodan" ulazak koliko bi one htele.

I sve to ne bi bilo moguće bez petrodolara. Štaviše, početkom 70-ih američka moć je bila u silaznoj putanji. Izgubili su Rat u Vijetnamu, političke elite bile su podeljene... Ali, stasanjem petrodolara sve se menja. Američke političke elite postaju "elita", jednina - više nema devijacija po pitanju spoljne politike, postoji samo jedna politika koju će od slova do slova sprovoditi sve naredne administracije.

Svakoj zemlji treba nafta da bi funkcionisala, a ako im ponestane dolara - jer jedino američkim dolarom mogu kupiti naftu - moraće da se zadužie za dolare. Gde? Pa jasno je, u američkim bankama ili pak kod MMF-a. To znači da oni koji daju te dolarske kredite, znajući da zemljama očajno trebaju dolari za naftu, mogu postavljati uslove kako im se prohte, što i čine, a to je zapravo jedan od glavnih razloga zašto još uvek postoji manje razvijen tzv. "Treći svet" - jer se ne može razviti dok ga gule finansijski lešinari.

Kako smo i rekli - sasvim je jasno šta su SAD dobile petrodolar sporazumom, ali što je dobila Saudijska Arabija? Zaštitu bez presedana. Saudijska Arabija, bez čijeg pristanka (jer je lider u naftnom kartelu OPEC-a) petrodolar ne bi mogao postojati, ima zato poseban status. Sme da se ponaša kako želi, tretira ceo region kako želi, pa čak i vlastiti narod - jer od strane SAD-a kritike neće biti. Jasno smo sve vidjeli u aferi Kašogi, jednostavno nije bilo šanse da bi Tramp kritikovao Rijad iako je svima jasno šta se tačno dogodilo u istanbulskom konzulatu...

Znači li to da je ova nesveta simbioza Vašingtona i Rijada večna? Ne nužno. Naime, Saudijska Arabija, opijena novcem i statusom, uvek gaji ideju da može biti još uticajnija i moćnija nego što sada jeste. Nadalje, svesni svoje pozicije, Rijad već duže vreme preti SAD-u u svakom trenutku kada se pojavi vest da bi SAD mogle da napravi nešto što nije po volji moćne kraljevine.

Na primer, 2016. godine Saudijska Arabija je zapretila SAD-u rasprodajom stotina milijardi dolara vredne američke imovine u rukama kraljevine ukoliko američki Kongres odobri zakon prema kojem bi Saudijska Arabija mogla da bude držana odgovornom za ulogu u terorističkom napadu na SAD 11. septembra 2001. godine.

Sada ponovo imamo jednu takvu, ali dramatičniju, situaciju. Naime, Saudijska Arabija zapretila je SAD-u da će prestati da prodaje naftu u dolarima ukoliko SAD odobri zakon prema kojem bi zemlje članice OPEK-a mogle odgovarati pred američkim sudovima za monopol. Zakon (poznat pod nazivom "NOPEK") u sadašnjem obliku američkim sudovima dao bi nadležnosti u pogledu antimonopolskih tužbi protiv država OPEK-a, a Saudijska Arabija zna da bi to mogao biti korak protiv nje i želi da ga saseče odmah. Pretnja za kojom su posegnuli je ona najveća, razmontiravanje petrodolara.

Izvori navode kako je ovo nešto o čemu saudijski zvaničnici interno razgovaraju već nekoliko meseci. Nadalje, o ovome se razgovaralo i s drugim članicama OPEK-a te su u na kraju pretnje prenete i američkim zvaničnicima.

Šta će biti s američkim zakonom? Gotovo sigurno neće proći. Ali, da li bi Rijad zaista bio spreman na nešto tako drastično kao što je prekidanje prodaje nafte u dolarima? Teško, to su po svemu sudeći prazne pretnje, ali svejedno pokazuju da napetosti između Vašingtona i Rijada postoje. Nadalje, ove nedelje američki Predstavnički dom Kongresa usvojio je rezoluciju kojom se traži američko povlačenje iz rata u Jemenu. Čak i da Trump stavi veto na ovu odluku, ona jasno pokazuje da nije sve idealno među saveznicima.

Saudijska Arabija kontroliše jednu desetinu globalne proizvodnje nafte te je po tom pitanju u istom rangu sa SAD-om i Rusijom. Nadalje, njihova državna naftna kompanija Aramco najveći je izvoznik nafte na svetu, a prošle godine prodali su nafte u iznosu od 356 milijardi USD.

Šta Saudijska Arabija radi sa svim tim novcem? Investira ga - ponajviše u SAD. Saudijska Arabija ima oko 1 kvadrilion dolara investicija u SAD-u. Ako bi hteli mogli bi naglo da se povuku što bi za SAD bio popriličan udarac.

SAD su sa druge najveći potrošač nafte na celom svetu i decenijama su zavisile o OPEK bloku, ali, i to se počinje menjati. Američka interna proizvodnja nafte buja zadnjih godina, a samim tim smanjuje se i njihova potreba za petrodolarom i ekstra dobrim odnosima s Rijadom. Saudijska Arabija to itekako oseća, oseća da američka privrženost polako curi, iz godine u godinu se smanjuje, što ih čini vrlo nervoznim, očekivano.

Ko se na kraju treba bojati koga više? SAD Saudijske Arabije ili Saudijska Arabija SAD-a? Jasno je da u Rijadu misle da su ključevi i dalje u njihovim rukama, da su oni petrodolar shemom omogućili SAD-u da postane globalna imperija i da im sada tu moć, ako požele, mogu i oduzeti. To je bilo tačno pre kojih 20-ak, čak možda i pre desetak godina. Ali, stvari se menjaju i SAD sebi sigurno neće dozvoliti da budu "u šaci" Saudijske Arabije. Pronaći će načina kako da okrenu situaciju do te mere da će Saudijska Arabija moliti za opstankom petrodolara.

SAD uvek žele više, nastaviće još neko vreme trgovinu nafte u dolarima, ali u isto vreme i proizvoditi je dovoljno tako da Saudijska Arabija više ne bude toliko moćna. Saudijci se pak užurbano pripremaju za dolazak tog dana, u jednu ruku ispipavajući teren za post petrodolarski svet, a u drugu radeći na jačanju odnosa sa zemljama kao što su Rusija i Kina tražeći od njih zaštitu. Zaštitu od koga? Ko zna, možda i od SAD-a? Odnosi između Vašingtona i Rijada danas su saveznički samo zbog interesa, samo zbog petrodolara - zbog petrodolara će SAD dozvoliti Saudijskoj Arabiji sve - ali šta kada se taj savez raspadne, recimo kroz jačanje američke proizvodnje, ali i sve veće kampanje prelaska s fosilnih goriva na izvore obnovljive energije? Tada bi baš Saudijska Arabija mogla postati novo odredište za jednu veliku demokratsku tranziciju!