"SVET SE SUOČAVA SA PREHRAMBENOM KRIZOM BEZ PRESEDANA" Borelj za sve krivi Rusiju - jedan potez napravio haos
Rusija je 17. jula, skoro godinu dana nakon što je u Istanbulu potpisala sporazum, odlučila da se povuče iz BSGI-ja koji Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politku Žozep Borelj, ocenio je da međunarodna zajednica jasnim i ujedinjenim glasom može naterati Rusiju da obnovi učešće u Crnomorskoj inicijativi za žitarice (BSGI), da se vrati pregovorima i da prestane da gađa ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu.
- Jasnim i jedinstvenim glasom možemo naterati Rusiju da obnovi učešće u BSGI. Zajednički interes sveta je odgovorno upravljanje globalnim snabdevanjem hranom. Dugujemo to ljudima kojima je najpotrebnije - naveo je Borelj u autorskom tekstu koji je objavila Politika.
"PUTIN NEĆE PREŽIVETI" Najskandalozniji intervju Zelenskog i njegovi pusti snovi: Dok smo živi, nećemo im dopustiti da postanu onoliko jaki koliko su bili
"TO JE KAO KAD VUK KAŽE OVCI..." Zaharova ispričala basnu o Poljacima i Ukrajincima
PROSLEĐIVALA INFORMACIJE BLOGERU KOJI RADI ZA FSB: Ukrajinski obaveštajci uhapsili rusku špijunku u Nikolajevu
Borelj je naglasio da EU poziva međunarodnu zajednicu i sve zemlje da uvećaju pomoć za podršku globalne sigurnosti hrane.
- Tražimo od svih naših partnera da podstaknu Rusiju da se vrati na pregovore kao što je Afrička unija to već učinila, kao i da se uzdrži od napada na ukrajinsku poljoprivrednu infrastrukturu - napisao je on.
Podsetio je i da je Rusija 17. jula, skoro godinu dana nakon što je u Istanbulu potpisala sporazum, odlučila da se povuče iz BSGI-ja koji Ukrajini omogućava izvoz poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište.
Borelj je dodao i da je ta incijativa, kao što je podvukao generalni sekretar UN, "svetionik nade u svetu kojem je očajnički potrebna".
Prema njegovim rečima, pre "agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine" iz Ukrajine je dolazila petina ječma u svetu, kao i šestina kukuruza i osmina pšenice, a da su nakon što je Rusija gađajući žitna polja i silose i blokirajući ukrajinske luke, svetske cene hrane skočile do rekordnih nivoa i ugrozile preko potrebne zalihe hrane u mnogim zemljama uvoznicama.
- Cilj BSGI-ja bio je ponovno uspostavljanje ključne rute za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine i smanjenje globalnih cena hrane. Uprkos mnogim izazovima, inicijativa je postigla svoj glavni cilj. Od avgusta 2022, izvoz je gotovo 33 miliona tona žitarica i prehrambenih proizvoda iz Ukrajine u 45 zemalja imao je ključnu ulogu za smanjenje globalnih cena hrane za oko 25 odsto od rekordnih cena dostignutih ubrzo nakon ruskog napada - naveo je Borelj.
Dodao je da podaci o javnoj trgovini pokazuju da je više od polovine žitarica, uključujući dve trećine pšenice, otišlo u zemlje u razvoju.
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politku, kaže i da je BSGI osigurao i kontinuiran pristup žitaricama za Svetski program hrane (WFP), podsećajući da je u 2023. Ukrajina obezbedila 80 odsto pšenice za podršku humanitarnim operacijama u najugroženijim zemljama po pitanju hrane, kao što su Avganistan, Džibuti, Etiopija, Kenija, Somalija, Sudan i Jemen.
U trenutku kad se svet suočava s prehrambenom krizom bez presedana, kako je naglasio, bez crnomorske rute, WFP je žitarice morala nabaviti na drugom mestu po višim cenama i sa dužim vremenom isporuke.
Borelj ističe i da je odluka Rusije da istupi iz crnomorske inicijative doneta uprkos ponovljenim predlozima generalnog sekretara UN da se reše ti problemi, a da je Rusija, kako bi prebacila krivicu, tvrdila da njen sopstveni izvoz poljoprivrednih proizvoda nije u dovoljnoj meri omogućen.
- To ne potvrđuju javno dostupni podaci o trgovini, koji pokazuju da ruski poljoprivredni izvoz cveta. Rusija je imala i veliku korist od Memoranduma o razumevanju sa UN o izvozu đubriva, koji je dogovoren paralelno sa BSGI. UN neumorno pokušavaju da objasne regulatorne okvire i da sarađuju s privatnim sektorom kako bi se pronašla namenska rešenja u bankarskom i sektoru osiguranja. Ti napori se sprovode u bliskoj saradnji sa EU i njenim partnerima - napisao je on.
Borelj je u tekstu naveo i da je, "nasuprot lažima koje Rusija širi", EU zaista osigurala da naše sankcije ne utiču na globalnu sigurnost snabdevanja hranom.
- Ne postoje sankcije na ruski izvoz hrane i đubriva trećim zemljama, a EU je dala opsežna uputstva ekonomskim subjektima, pojasnivši da su ovi transferi trećim zemljama dozvoljeni. Takođe sarađujemo i sa UN kako bismo dozvolili povezana plaćanja - kazao je on.
Borelj je ocenio i da će povećana nestabilnost cena hrane verovatno trajati sve dok Rusija bude namerno povećavala pritisak na globalno snabdevanje hranom, pogoršavajući tako globalnu krizu troškova života, a najviše za osobe sa nesigurnim snabdevanjem hranom u zemljama koje zavise od uvoza.
- To je neprihvatljivo i mora se odlučno osuditi - napisao je on u autorskom tekstu.
Borelj je naveo i da je to što Rusija sad prilazi ugroženim zemljama, posebno u Africi, sa bilateralnim ponudama ograničenih isporuka žitarica, pretvarajući se da rešava problem koji je sama stvorila, "cinična politika namernog korištenja hrane kao oružja".