20 tipova putnika u GSP (treći deo)

Panični dovratak

Kako uđe, misli kada će i kako izaći. Svako ko se usudi da stane između njega i vrata postaje mu automatski neprijatelj. Tada ga pritiska uz vrata, nemilosrdno gazi i zavaljuje lakat u slabinu.

Onda zlovoljno pita da li silazite na sledećoj, jer bi on da se pripremi, pošto silazi ubrzo.

Prolazi stanica za stanicom, on je i dalje tu, njegov lakat je i dalje kod vas, i dok uzdiše, jer nikako da dođe stanica D, opet vas pita da li silazite.

Obično se desi da izađete pre njega, pa vam otkrivamo i šta se dalje zbiva. On nalazi sledeću žrtvu, koju pita da li silazi na sledećoj itd itd itd (čitaj od početka).

Ovu vrstu niko nikad nije video da silazi. Ipak, ima par slučajeva, koji doduše nisu prijavljeni policiji, u kom su pregaženi putnici, koji su na nesreću išli stanicu dalje od ovih dovrataka.

Ljubitelji belog luka i protivnici vode

Što se tiče ovih prvih, za njih ste sigurni da nisu vampiri. Makar to. A kako ćete preživeti njihovo prisustvo, to ne znamo. Znamo samo da se sigurno nećete prehladiti jer oni su zaštitili sebe, pa i vas. Smrad dopire i do zadnjeg dela autobusa, a ako sedite tik uz ovu vrstu, može da se desi da zaboravite gde ste krenuli a ako naprasno krenete da izlazite iz autobusa, automatski postajete tip panični dovratak.

Što se tiče onih koji mrze vodu, nemamo komentar.

Migranti

- Brate, selim se, pa ako ti nije problem da dođeš do mene da ponesemo frižider, dve lampe i krevet, trojkom do Sajma, pa ćemo na 51, a ako naiđe kontrola, nosim čokoladice, kao napravim ja foru sa tim, a ti na zadnja iznosiš frižider i dedinu sliku, to mi je najbitnije, ostalo neka plene, aj nek ide život, i selidba i sve!

No, oni koji ne sele trajno, već privremeno, pa uđu sa par kofera, obično izazovu sledeći komentar

- Gle ovog, sa ovolkim torbama u autobus! Što ne uzmeš taksi nego nas natovari ovde!?

- Uzmi ti taksi, ako ti smeta!

Džeparoši ih vole, jer uvek misle da su tek stigli iz rodne grude, i da ne znaju za jadac. 

Prijatelji vozača

Oni ne ulaze na mala vrata. Oni se ne gužvaju sa ostalima. Za njih ne važe stanice. Oni izlaze kad hoće. Njima ni crveno ništa ne može. Za njih kontrola ne postoji. Za njihov tepih uvek ima mesta pokraj vozača. Za njih ne važi nalepnica Ne uznemiravaj vozača!

Ako ste blizu, saznaćete kako je vozačeva familija, i kakvo je stanje u firmi, od kada vozi, šta je poskupelo, gde je dobar burek.

Šćepan Šćekić tip

Obično su iz Crne Gore i svi “umiru” za njima, koliko im nedostaju. Melodiija telefona mora da bude specifična, sa nekom patriotskom melodijom, da se zna odakle dolazi. Šta priča, MORA da sluša ceo autobus. Ukoliko nešto bitno treba da čuju putnici, on nastavlja i zanemaruje stanicu na kojoj je trebalo da siđe, da putnici ne bi ostali uskraćeni za bitnu informaciju.

Jedan prst je u uvu, a lakat druge ruke ide do vrha autobusa, jer misli da je tako grlatiji. Telefon je najnoviji, a u autobusu se našao slučajno, jer je jedan drug krenuo s njim, pa mu mrsko bilo da čeka taksi, pa drugu pravio društvo.

Razgovor se završava jedino ako u drugom kraju autobusa vidi svog zemljaka.

“ Ene mrčana. Izvini moram poć, eve ga Milo Ljubov, izgleda se i on zagubio u autobus, kukala mu kuka.”