BUDUĆI RAT: Bitka za Arktik
Zveckanje oružja na Severnom polu uveliko traje. Borba oko njegovih resurse po svoj prilici neće proći bez pokazivanja mišića i vojnog prisustva Rusije i NATO-a. Razumevanje tinjajuće blokovke borbe za teritoriju ipak nije moguće a da se u priču ne uključi kriza u Ukrajini. Događanja u ovoj zemlji su zaoštrila odnose istočne i zapadne interesna sfere do te mere da je pozivanje na novi hladni rat već postalo opšte mesto.
Geopolitički stratezi na obe strane su već zagledani u nove potencijalne tačke sukoba i, čini se, saglasni da bi među prvima moglo da bude otvoreno pitanje Artika. Pre samo tri godine, sada već bivši generalni sekretar NATO-a Anders fog Rasmusen je na konferenciji u Sankt Peterburgu izjavio da alijansa nema nameru da prisustvuje u toj oblasti.
''Nekoliko zemalja članica NATO-a imaju svoje interese na krajnjem severu. Nadamo se da će sve te zemlje koje imaju interese naći snagu da na miran način odgovore na izazove koji se pojavljuju'', rekao je Rasmusen 2011. godine.
Situacija se u međuvremenu promenila, piše ''Politika'', pa danas iako nema otovorenog pozivanja čelnika alijanse za pojačavanje prisustva na Artiku, pojedine članice se zalažu upravo za to.
Početkom godine zemlje NATO-a, predvođene Norveškom, u ovom delu sveta izvele su vežbu ''Hladni odgovor'' u kojoj je učestvovalo 16.000 vojnika obučenih za dejstvovanje u ekstremnim uslovima. U vežbi su učestvovale i zemlje koje nisu članice alijanse poput Švedske i Švajcarske.
''SAD su nestrpljive da militarizuju Severni ledeni okean. To moraju da učine posredno preko odnosa sa Kanadom i kroz učešće Norveške i Danske u NATO-u. Sada pozivaju Švedsku i Finsku da se priključe savezu sa idejom da pozicioniraju NATO na Artiku'', ocenjuje Centar za istraživanje i globalizaciju u Montrealu.
Da zveckanje oružjem neće mimoići ni krajnji sever planete nagovestila je i druga strana. Nekadašnji ruski ambasador u NATO-u, a sadašnji potpredsednik vlade, Dmitrij Rogozin je izjavio da će do sredine ovog veka borba za resurse na Artiku postati ''necivilizovana''.
Na tragu njegove izjave pomalo neuverljivo zvuči poruka ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova od pre nekoliko dana da je Artik ''teritorija dijaloga'' na kojoj nema problema koji bi zahtevali vojno rešenje.
''Doktrina i analize NATO-a s vremena na vreme napominju da će prisustvo vojnog faktora na Artiku rasti kako se borba za resurse bude zahuktavala. Čvrsto smo ubeđeni da na Artiku nema problema za čije rešavanje bi bilo potrebno uključivanje NATO-a'', poručio je Lavrov.
Zabrinutost zbog ruskih aktivnosti na Artiku i apeli za intenzivnije uključivanje NATO-a najglasnije se čuju u Oslu. Norveška ministarka odbrane Ine Eriksen Sereide je izjavila da poučen krizom u Ukrajini NATO mora da bude spreman za zaštitu svojih članica, uključujući i teritoriju Artika.
''Ukrajina je trajno promenila odnose između Rusije i međunarodne zajednice, uključujući odnose Moskve i NATO'', ističe Eriksen Sereide za Rojters.
Nešto konkretniji u izjavama kako alijansa treba da se ponaša po pitanju Artika bio je nekadašnji državni sekretar u norveškom ministarstvu odbrane Rodžer Ingerbrigsten koji je poručio da je ''njihova ambicija jasan otisak stopala NATO-a na severu''. Da će pristup NATO-a Artiku biti mnogo manje uvijen nego u slučaju Ukrajine jasno je i iz činjenice da je krajnji sever ograničen sa nekoliko članica Severnoatlanske alijanse.
Pogledajte još:
- Moskva objavila svoje namere: Evo gde šalju vojsku!
- Rusi se vraćaju na Arktik
- Lavrov: Haos u svetu treba da rešava SB UN, a ne SAD i EU!