Dan kada je rođen osnivač psihoanalize - Sigmund Frojd

Frojd je začetnik teorije ličnosti koja ističe uticaj nesvesnih determinanti ponašanja, seksualne i agresivne nagone i trajne efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti.

Svoje teorije zasnivao je na posmatranjima svojih pacijenta, kao i na samoanalizi.

Rani uticaj na njega izvršio je Jozef Brojer, uvažen lekar iz Beča koji je koristio hipnozu u svrhu lečenja, što je i sam Frojd usvojio. Međutim, Frojd je posle toga razvio sopstveni način, odnosno tehniku slobodnih asocijacija u cilju pomaganja pacijentima da otkriju zaboravljena sećanja.

U čovekovoj psihološkoj strukturi razlikovao je tri činioca: Id, Ego i Superego. Ovi činioci, uz pojmove nesvesnog - cenzura, represija, sublimacija i hipoteze o ulozi seksualnosti, čine okvir njegovog gledišta.

Frojdovo odojče je u potpunosti id. On smatra da su temelji odrasle ličnosti ustanovljeni tokom prvih pet godina života.

Godine 1904, Frojd je objavio delo koje će postati njegova najpopularnija knjiga, "Psihopatologija svakodnevnog života", gde opisuje kako se nesvesna osećanja i želje često reflektuju u lapsusima ili greškama.

Kako je njegova teorija jačala i stasavala, pridobijao je mnoge istomišljenike. Nakon njegove smrti, mnogi psiholozi, poznatiji kao "neofrojdijanci" nastavili su da izučavaju ovu njegovu teoriju.

Sa svojim sledbenicima osnovao je Međunarodno udruženje psihoanalitičara, objavio je mnoge knjige i članke. Smatrao je da snovi simbolički reflektuju nesvesne želje, što je objasnio u svojoj knjizi "Tumačenje snova".

Ovaj čuveni psihoanalatičar i danas provocira svojim idejama, a njegovo nasleđe nastavlja da utiče na psihologiju, književnost, filozofiju i umetnost.

Govorio je francuski, engleski, italijanski i španski jezik, proučavao je dela Hegela, Ničea, Šekspira i Kanta, a nakon studija medicine, dokazao se i kao izuzetan istraživač fiziologije.

Umro je u Londonu, 23. septembra 1939. godine, a njegove kuće u Londonu i Beču pretvorene su u muzeje.