DANAS PRESUDA: Ko će dobiti rat, Srbija ili Hrvatska?
Međunarodni sud pravde u Hagu danas će izreći presudu u sporu između Hrvatske i Srbije po međusobnim optužbama za genocid tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995.
Saopštavanju konačne presude, na koju neće biti prava žalbi, prisustvovaće ministar pravde Nikola Selaković, a dok se srpski i hrvatski pravni timovi nadaju da će proces biti okončan u njihovu korist, pravni eksperti ocenjuju da će obe tužbe biti odbačene.
Naime, u tužbi protiv Srbije, koju je 1999. godine pokrenuo Zagreb, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za ''etničko čišćenje'' hrvatskih građana kao ''oblik genocida'' zato što je ''direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije''.
Srpski zahtevi
- Utvrditi da je Hrvatska prekršila međunarodnu konvenciju o genocidu
- Hrvatskoj naložiti da odmah kazni počinioce
- Ukinuti ''Dan pobede i domovinske zahvalnosti'' kao državni praznik
- Da Hrvatska plati odštetu žrtvama i gubitke izazvane genocidom
- Da ostvari sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operativne operacije ''Oluja'' u avgustu 1995. u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu, a genocid je, kako se navodi, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda Srba, te njihovim stavljanjem u situaciju smišljenu za delimično fizičko uništenje.
Hrvatski politikolog Jaroslav Pecnik smatra da će biti odbačene obe tužbe ili eventualno prihvaćene u nekim delovima kako bi se zadovoljila malo Hrvatska, malo Srbija.
Gotovo isto mišljenje deli i profesor za međunarodno pravo Tibor Varadi.
''Niko nije ni tužen za genocid. Zbog toga nije verovatno da će MSP osuditi bilo Srbiju, bilo Hrvatsku jer je nadležan samo za slučajeve genocida'', rekao je Varadi za ''Naše novine'' i konstatovao da je činjenica da su u fokusu bile države, a ne pojedinci, rezultirala ''prilično čudnom atmosferom, u kojoj su nacionalni simboli postali prioriteti'' i da su svi spor posmatrali kao spor Hrvatske i Srbije, a ne hrvatsko-srpski.