DANAS PRESUDA VOJISLAVU ŠEŠELJU: Evo za šta ga tereti optužnica
Tribunal u Hagu danas izriče prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, od 1991. do 1993. godine.
Optužnica protiv Šešelja sadrži devet tačaka i tereti ga za zločine protiv čovečnosti, progon nesrpskog stanovništva na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, zatim za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne i privatne imovine.
Streljanje i proterivanje Hrvata i Muslimana
Među zločinima za koje je Šešelj optužen su streljanje oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi u blizini Vukovara, u novembru 1991 i ubistvo oko 700 Muslimana u Zvorniku 1992..
Dalje, optužnica protiv lidera radikala se tiče njegove aktivnosti u Hrtkovcima tereti ga za proterivanje oko 800 meštana ovog vojvođanskog sela. Navodi se da je lider radikala "govorom mržnje" direktno podstrekivao progon hrvatskog stanovništva, što je činio i u Vukovaru, dok je na drugim mestima (Mostar, Nevesinje, Zvornik, Bosanski Šamac, Brčko i Sarajevo) podsticao i pomagao progon na taj način što je regrutovao, organizovao i indoktrinirao mržnjom dobrovoljce koji su bili fizički izvršioci zločina.
JE*EM VAM MAJKU SVIMA! Svi Šešeljevi haški BISERI! (VIDEO)
Projekat Velike Srbije
Hag Šešelja tereti da je učestvovao u zločinačkom udruživanju u cilju realizovanja projekta Velike Srbije, tj. stvaranja jedinstvene, etnički čiste, srpske države na teritoriji koja je obuhvatala velike delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine
Prema optužnici on je u tom zločinačkom poduhvatu učestvovao zajedno sa Slobodanom Miloševićem i brojnim drugim srpskim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima.
Retrospektiva suđenja
Šešelj se u pritvoru haškog tribunala nalazio od 24. februara 2003. godine u koji je otišao dobrovoljno odmah nakon podizanja optužnice protiv njega, a suđenje je počelo 4 i po godine kasnije, u novembru 2007.
U maju 2011 tužioci su završili izvođenje dokaza. Šešelj je tada tražio da bude oslobođen smatrajući da njegova krivica nije dokazana. Međutim taj predlog je odbijen a Šešelj koji je trebalo da izvodi dokaze odbrane odlučio je da to ne učini.
Tužilaštvo je tada, smatrajući da je Šešeljeva krivica po svim tačkama optužbe donekazana zatražilo kaznu od 28 godina zatvora, dok je optuženi tvrdio da je pobio sve tačke optužnice i zahtevao oslobađajuću kaznu. Takođe, je smatrao da je Haški tribunal prekršio njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.
ŠEŠELJ UOČI PRESUDE: Evo koliko godina kazne očekuje lider radikala
Raspravno veće je tada razmatralo samo podsticanje kao oblik Šešeljeve odgovornosti, a ne i druga dva oblika odgovornosti optuženog - kao materijalnog počinioca zločina i člana udruženog zločinačkog poduhvata. O tim oblicima Šešeljeve odgovornosti, sudije će se izjasniti u prvostepenoj presudi.
Oni su citirajući njegove govore zaključili da su oni odisali nasiljem i da su širili međunacionalnu mržnju i strah, kao i da su delovali podstrekivački na dobrovoljce kojima je nalagao da se "svim sredstvima, zločinima i progonom" bore za stvaranje Velike Srbije, cilj njegove nacionalističke ideologije.
Veće je zaključilo da je on sa govorima u kojima je omalovažavao Hrvate i Muslimane nazivajući ih pogrdnim imenima, nastavio i nakon što je bio obavešten o zločinima koje su počinili dobrovoljci kojima su takvi govori bili upućeni.
Međutim, Šešelj je tvrdio kako je iseljavanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci bilo dobrovoljno, uz razmenu imovine sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske, ali je veće utvrdilo kako se to ne može dokazati jer je u to vreme vladala atmosfera nesigurnosti i straha koja je tu saglasnost poništavala.
U novembru 2014. raspravno veće je na svoju inicijativu Šešelja pustilo na privremenu slobodu u Srbiju, zbog zdravstvenih problema, tačnije zbog dijagnoze tumora na jetri. Nakon toga on izjavio da se neće dobrovljno vratiti na izricanje presude.
Sredinom marta ove godine, raspravno veće odlučilo je da Šešelj ne mora da se vraća u Hag na izricanje presude.
Sudija Antoaneti
Presedavajući sudija Žan-Klod Antoneti 2011. je izneo mišljenje da bi Šešelja trebalo osloboditi po šest od devet tačaka optužnice, međutim sudije Frederik Harhof i Flavija Latanci, većinom glasova, odlučile su da je Tužilaštvo uspešno dokazalo vezu između Šepšeljevog javnog delovanja i "zločina koje su počinili pripadnici Srpskog četničkog pokreta".
Antoneti je smatrao da bi Šešelja, usled nedostatka dokaza, trebalo osloboditi optužbi za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Sa druge strane, smatrao je da je bilo dovoljno dokaza o odgovornosti optuženog za progon i deportacije.
Ali dovoljno dokaza za progon i deportacije nesrba u Zvorniku, Vukovaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci. Antoaneti je tada zaključio da je govor mržnje koji je koristio Šešelj "sadržavao diskriminatornu nameru", navodeći Šešeljevu izjavu u kojoj je rekao: "Mi vas nećemo ubiti, ali ćemo vas potrpati u vozove i autobuse i pravac Zagreb".
LAZANSKI O PRESUDI ZA KARADŽIĆA: Plašim se da ćemo imati još jednog koji će umreti u Hagu!
Tokom glavnog procesa, Tribunal je Šešelja tri puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka – na 15, 18 i 24 meseca zatvora. Po presudi, te kazne su objedinjene.
Sudija Antoaneti je smatrao i da Šešelj ne može biti kriv za zločinačko udruživanje sa Slobodanom Miloševićem jer se on začlagao za Veliku Srbiju, dok je Milošević zagovarao očuvanje Jugoslavije.
Takođe, on je osporavao tvrdnju tužilaca da je Šešelj, istovremeno, podstrekivao i činio zločine jer je prema njegovim rečima "nemoguće je da je Šešelj i podstrekač i počinilac, već da može biti samo jedno".