DOGOVORENO U BRISELU: Preko ovih 17 tačaka do rešenja migrantske krize

Samit u Briselu / Izvor: Reuters

Lideri 13 zemalja Evrope saglasili su se na mini-samitu u Briselu o nizu mera, tj. doneli su akcioni plan od 17 tačaka za rešavanje migrantske krize.

Nemačka kancelarka Angela Merkel posebno je istakla pozitivan doprinos Srbije.

Osnovni cilj svih mera jeste da se uspori kretanje desetine hiljada izbeglica.

Nemačka kancelarka je rekla da je krajnji cilj sastanka bio da se olakšaju patnje velikog broja migranata iz Sirije i Avganistana, koji preko Zapadnog Balkana pokušavaju da se domognu Evrope i da dosadašnja praksa nije uvek bila u skladu sa evropskim vrednostima.

"Srbija i Slovenija su bile veoma konstruktivne", izjavila je Merkel, koja je sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i šefovima država i vlada Grčke, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Luksemburga i Holandije raspravljala o upravljanju izbegličkom krizom.

"Ovo je bio lakmus test za Evropsku uniju", rekla je Merkel na konferenciji za novinare nakon samita o zapadnobalkanskoj ruti migranata u sedištu Evropske komisije, koji je počeo u nedelju popodne, a završio se nešto posle ponoći.

Ovo je sedamnaest tačaka koje predstavljaju prvi korak u rešavanju migrantske krize:

1. Uspostavljanje kontaktnih tačaka u roku od 24 sata kako bi se omogućila dnevna razmena informacija i koordinacija u cilju kontrolisanog i ravnomernog kretanja ljudi duž balkanske rute.
2. Dostavljanje procene potreba za pomoć od Evropske unije u roku od 24 sata.
3. Ograničavanje sporednih kretanja - Izbeglice i migrante ne treba premeštati na granicu druge zemlje regiona bez prethodnog informisanja susedne države.
4. Povećavanje kapaciteta kako bi se obezbedili privremeni smeštaj, hrana i sanitarno-zdravstvena zaštita.
5. Grčka treba da uveća prihvatne kapacitete za 30.000 mesta do kraja godine, dok bi UNHCR trebalo da obezbedi bar još 20.000 mesta u toj zemlji, što je preduslov da bi plan hitne relokacije izbeglica funkcionisao.
6. Očekuje se finansijska pomoć za Grčku i UNHCR.
7. Saradnja sa UNHCR-om koji će podržavati povećanje prihvatnih kapaciteta za 50.000 mjesta u zemljama duž balkanske rute.
8. Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput Evropske investicone banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Banke za razvoj Saveta Evrope, koje su spremne da finansijski podrže zemlje duž balkanske rute.
9. Obezbeđivanje punih kapaciteta za registrciju dolazaka, uz maksimalnu upotrebu biometrijskih podataka.
Razmena informacija o tokovima i broju izbeglica i, ukoliko je potrebno, informacija o svim pristiglim izbeglicama i migrantima na teritoriji jedne države.
10. Saradnja sa agencijama EU kako bi se uspostavila pomenuta razmena informacija.
11. Pojačavanje nacionalnih i koordinisanih napora kako bi se migranti kojima nije potrebna međunarodna zaštita vratili u zemlje porekla u saradnji sa Frontexom.
12. Saradnja sa Evropskom komisijom i Frontexom kako bi se ubrzala praktična saradnja u vezi sa readmisijom u treće zemlje, naročito sa Avganistanom, Bangladešom i Pakistanom. Komisija treba da radi na implementaciji postojećih ugovora o readmisiji i da počne da radi na novim sporazumima o readmisiji sa relevantnim državama.
13. Povećanje napora u zaštiti granica, uključujući: finaliziranje i implementaciju akcionog plana EU i Turske; iskorištavanje potencijala ugovora o readmisiji između EU i Turske; ojačavanje pomorske operacije Posejdon u Grčkoj; pojačavanje Frontexove podrške na granici Bugarske i Turske; jačanje granične saradnje Grčke i Makedonije uz podršku UNHCR-a; Grčka, Makedonija i Albanija moraju da pojačaju upravljanje spoljnom granicom, uz Frontexovu podršku registraciji u Grčkoj; saradnja sa Frontexom u nadzoru prelazaka srpsko-hrvatske granice, uz registraciju i uzimanje otisaka prstiju; slanje 400 policajaca u Sloveniju u roku od nedelju dana; jačanje Frontexove mreže za procenu rizika na zapadnom Balkanu kroz intenzivno slanje izveštaja svih država; upotreba RABIT mehanizma gde za to ima potrebe.
14. Odbijanje ulaska građanima trećih zemalja koji ne potvrde želju da zatraže međunarodnu zaštitu.
15. Jačanje akcija protiv krijumčarenja i trgovine ljudima, uz podršku Europola, Frontexa i Interpola.
16. Korišćenje svih mogućih sredstava komunikacije kako bi se izbeglice i migranti informisali o svojim pravima i obavezama, a naročito o posledicama odbijanja da se registruju, ostave otiske prstiju ili odbiju da zatraže zaštitu tamo gde se trenutno nalaze.
17. Nadzor sprovođenja ovih mera na nedeljnoj bazi. Komisija će uspostaviti koordinaciju za nacionalnim tačkama komunikacije.