GSP LJUBAV: Stojim tako i čitam u prevozu

Nikad ne sedam u prevozu. Bolujem od griže savesti. Čim uđe neko u prevoz, makar i ličnom kartom dokazao da je samo dan stariji od mene – mene grize i muči što sedim, pa ustajem, pa se vrtim okolo i ne znam gde da se denem. Ovako lepo, čim uđem, zabodem se ili iza zadnjih vrata ili na harmoniku, naslonim se da ne bi morao da se držim i – čitam. Ništa ne utiče na sporu vožnju tako dobro kao knjiga. Dobra knjiga, dakako – mada su sve knjige dobre, samo treba u njih prodreti.

Elem, stojim tako i čitam u prevozu...

To je dobro iz nekoliko razloga: em brže prođe vreme, em izbegnete razne sagovornike, em i dalje imate kontrolu nad novčanikom u džepu usled navale gospode koja bi vam rado istog izvukli. A dobro je i ako ne overavate BusPlus baš svaki put kad se vozite. Stanete negde blizu onog validatora i kad vidite da su se ljudi uzvrpoljili to je jasan znak da su videli kontrolore. Samo prilepite karticu, osmehnete se jer ste pobedili sistem i nastavite da čitate. Da ne pominjem i kakve sve divne devojke možete namamiti ako odaberete pravu knjigu!

Otud i ova priča – ispovest o mom zaljubljivanju u devedesetpetici.

Kad čitate knjigu u prevozu, pogled vam je oboren i od saputnika vidite samo donji trap, da ne kažem – noge! A i tu čovek može da vidi svašta – oduvek su me oduševljavali ljudi koji se voze u papučama i sandalama, bez straha da će neko da ih nagazi. A možete da vidite i kad u bus ulazi Mojsije, jer je njegove cipele baš lako prepoznati.

Elem, stojim tako i čitam u prevozu...

I to knjigu o veličanstvenoj Flori Sands. Vidim tu negde levo od 334. stranice knjige da se uz autobuske stepenice promalja gumirani kraj štapa. Pa jedna noga, pa druga, ali baš polako. Dakle, baka. I to teško pokretna. Zato ja i ne sedim u prevozu, kao što rekoh, sam bi sebe u glavu zveknuo da se vidim da sedim, a da ona ulazi i ne zna gde će. Ovak lepo stojim i gotovo.

Elem, stojim tako i čitam u prevozu...

A baka ušla i ne zna gde da se uhvati jer je majstor već pokrenuo vatrene motore i zabrundao uz bulevar despota Stefana. Šta ću, posvećujem se mukama Lili Hejz, ali do mene dopiru glasovi.

BAKA: Uh...

NEKO: žvak žvak žvak tup tup tup

NEKO 2: tap tap

NEKO – ispostavlja se MOMAK: tup tup tup tbctbctbc Šta 'e?! tbctbctbc

NEKO 2 – ispostavlja se ŽENSKI GLASIĆ: Mogao bi da uftanef.

[Joj, što volim devojke koje šuškaju tako!]

MOMAK: A što? Da ti zasedneš, a?

ŽENSKI GLASIĆ: Uftani i ne filozofiraj.

MOMAK: žvak žvak Ma, pali, mala! Tbc tbc tbctbctbc

[Tu sam taman hteo da sklopim knjigu i da se umešam, ali...]

ŽENSKI GLASIĆ [odvažno i hrabro]: Uftani da fedne gofpođa, majmune!

BAKA: Neka, dete, pusti...

MOMAK: tbc žvak tbc žvak A da vas obe dve sjašete, a?

BAKA: Iju!

ODNEKUD SE ČUJE: ZGAZ ZVEK

MOMAK: AU, šta se biješ, bre!

E, tu već dižem pogled i pripremam se da, ako je potrebno, uletim na pozornicu kao Supermen ili ona "neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar". I imam šta da vidim!

Zaista stara baka se kikoće, pridržavajući se za šipku. Odnekud mi je poznata. Zagledam se malo bolje, kad ono moja profesorka latinskog iz gimnazije. Auh, ala je ostarila!

Pogledam pored – momak. Sad je ustao, iz slušalica koje mu vise oko vrata i dalje dopire tbctbctbc, a žvaka mu je ispala na pod i to onog trena kada je dobio gaženje i udarac po nosu. Nosu koji sad već krvari po već prljavom podu devedesetpetice.

Momak urla: "Majstore, manijak, mala se bije, ubi! OTVARAJ VRATA!"

Šofer otvara vrata, ovaj izlazi bogoradajući i ja tek tada vidim NJU.

I zaljubim se, onako - na keca!

Mala koja se bije, odvažna mala koja se bori za prava i pravdu... Preslatka, plavokosa, plavooka, rumena (što od zdravlja, što zato što se postidela od aplauza koji je pokrenuo deka iza nje). A šuška jer su joj ispali mlečni kečevi. Mala je, zaista je mala. Možda ima šest godina. Maksimum.

Prilazim joj i pružam joj ruku, a u ruci knjigu. Meni ne treba, ova devojčica je zaslužuje.

"Svaka ti čast! Ni mnogo stariji od tebe ne bi tako nešto uradili. Ovo je za tebe, hrabra si baš kao i ova dama."

Smeška se, onako kako se smeškaju devojčice njenih godina, pa progovara:

"Hvala! Ma, ne bih ni ja, nego imam braon pojas u karateu."

Pročitajte i:

MIS GSP-a: Gde si pošla tako obučena?

20 tipova putnika u GSP (prvi deo) 

Španski GSP metal! (VIDEO)