HEROJ BEOGRADSKIH ULICA - Umetnik koji je naslikao patrijarha Pavla i Novaka Đokovića (VIDEO i FOTO)
Mladi arhitekta Andrej Josifovski, sa izuzetnim talentom vođen galaktičkom tajnom, godinama svojim umetničkim radom ukrašava okolinu. Možda će vam njegov rad biti poznatiji ako kažemo da ima nadimak kojim potpisuje svoj rad. Ovo je priča o “Pijanisti“ kome su dirke fasade zgrada, a melodija boje.
Andrej je javnosti postao poznat pre nešto manje od godinu dana kada su medije zainteresovali njegovi radovi. Mladi umetnik iscrtao je mural patrijarha Pavla, Novaka Đokovića, srpskih vojvoda među kojima je i Radomir Putnik, ali i lik tragično preminule Tijane Jurić. Josifovski je mladi arhitekta koji bojom oslikava fasade sa željom da napravi, kako sam kaže, svoj “Urban distrikt“.
“Ja crtam murale. Kada sam počeo da radim, radio sam na grafitima. Međutim, problem je što naša kultura i umetnost ne razlikuje te dve stvari, ali veoma je bitna razlika. Ja se bavim muralima. U suštini, svojim radom želim da postignem foto-realizam, a on može da se razvije kroz murale. U kombinaciji sa grafiti tehnikom, to može da se nazove grafit. Obično ljudi to tako i zovu, ali razlika svakako postoji.“
Što se tiče same tehnike, stvar je jasna. Kako kaže narod: “Koliko para, toliko muzike“. Najviše volim da radim sprejevima, ali je to u nekom trenutku nemoguće jer nemam sav potreban materijal. Onda se snalazim, što se kaže, koristim: “I štap i kanap“. Radim i najobičnijim bojama za fasadu, valjkom i četkama i kombinujem sve to sa sprejevima. Većinom su to sprejevi, ali sama postavka se radi tim bojama za fasadu.
Uglavnom ja, mada u poslednje vreme sam podržan od Tok Graffiti Art, koji po mom mišljenju, uvoze najbolji nemački sprej za crtanje. Sa njima sam napravio saradnju, pa mi oni pomažu, ali uglavnom je to u mojoj režiji.
Ako vam odgovorim na to pitanje, pomislićete da sam lud. Često šetam, a od kad sam počeo da studiram arhitekturu počeo sam da primećujem neke stvari koje drugi ljudi ne primećuju. Prvo što sam počeo je da gledam u nebo. Krenuo sam da gledam krovove, zidove, prozore, kako koja zgrada izgleda. Profesionalna deformacija. Tada sam počeo da uočavam neka, nazovimo ih “kul“ mesta, na kojima bi moglo da osvane nešto što bi moglo da napravi pravu uličnu galeriju. Onda sam došao na ideju da od Bežanijske kose, napravim moj “Urban distrikt“, što će se i desiti jer je to uzelo maha. Nemam više ni prepreka, jer kada god pitam nekoga da li mogu da nacrtam svi mi dozvoljavaju.
Pitam vlasnike kuća ili stanare zgrada. Skoro sam bio i na razgovoru kod zamenika gradonačelnika Andreje Mladenovića i dobio sam podršku. Kada sam im dao neke predloge, oni su se oduševili tim stvarima. Problem je to što za te neke stvari treba vremena. Konkretno ja sam predložio da mural Patrijarha Pavla nacrtam na Kosančićevom vencu, iza spomenika Narodne biblioteke, na neuređenom zidu koji gleda pravo na Brankov most. Uradio sam projekat. Oni su bili oduševljeni, ali su mi rekli da treba da čekam tri-četiri meseca, da ne može pre proleća, pa sam onda odlučio da odradim sam. Ali eto tu se nazire podrška. I kada bi grad stao iza mene, to bi bilo fenomenalno. Mislim da bih sigurno ulepšao grad.
Skoro su me to pitali i ja nisam znao. Seo sam kući i popisao. I svaki dan se setim nekog novog. Nacrtao sam oko sedamdeset stvari na javnim površinama, od čega su tridesetak murali. Na početku su to bile manje stvari. Dosta toga nije medijski propraćeno. Prva stvar koju sam nacrtao je gejša i ona je prikazana u filmu o NATO agresiji “Why?“(Zašto). To je bilo sad povodom godišnjice od NATO bombardovanja. Isto tako, u maju ove godine, polu-karikatura Novaka Đokovića je isto tako zapažena. Posle toga je došao i Teodosić.
Sasvim sam siguran da je video mural. Jer svi teniseri su povezani sa Bežanijskom kosom. Eto i Ana Ivanović živi u mojoj zgradi. A sa Jankom Tipsarević sam trenirao kada smo bili mali, tako da se jako dobro znamo. Jedan dečko, Novakov drug, fotografisao je mural dok sam ga još crtao. I prosledio mu je fotografiju. Tako da sam sasvim siguran da je video. Ali mi Novak nikada ništa lično nije rekao, nismo stupili u kontakt. Sasvim je sigurno da ćemo popričati o tome kad se budemo sreli jednog dana. Imam ja još planova što se tiče murala sa Novakovim likom. On daje veliku inspiraciju mladima, a ja lično puno razmišljam o tome što on govori u njegovim nastupima. Imam i dalje mnogo ideja. I želim da oslikam njegov lik, ali prvo bih se posavetovao sa njim samim i time šta bi on rekao.
Andrej Josifovski i Tipsarevic na treningu "Bazen 11. april" (14.2.2005.)
“To je jedna veoma teška tema. Bilo mi je veoma teško dok sam to radio. Drago mi je što sam ja taj koji je učinio da ne ode u zaborav. Sećam se da sam bio na moru sa prijateljima. Pratili smo sve što se dešava i misili smo svi da je neko oteo i da će se vratiti. Ali kad smo videli šta se desilo, nismo mogli da verujemo sta se događa u našem okruženju. Hteo sam to da nacrtam u Beogradu, ali sam razmišljao da to niko neće shvatiti, i da će biti da je sve deo samopromocije, jer je tako bilo i kada sam radio Novaka Đokovića. A to je bilo prvenstveno zbog poplava i animoziteta koji je otklonio u stranim medijima. Što se tiče Tijane, mislio sam ipak da nije pravo vreme i mesto da ja to nacrtam ovde u Beogradu i odustao sam od toga. Međutim, izgleda je bilo suđeno da to budem ja. Pozvali su me iz Subotice Tijanini prijatelji i familija, kada sam krenuo da crtam Miloša Teodosića, u nedelju pred finale. Bio sam u čudu što su zvali baš mene, a još više sam se iznenadio kada su me pitali koliko to košta. Takva stvar uopšte ne može da košta. Kada sam stigao tamo, sve je bilo veoma tužno. Bio sam i ranije u Subotici, ali ovo je drugačiji povod i drugačiji ugao posmatranja. Još, kad smo otišli na groblje... Išao sam sa devojkom... Ovo je sad tužan deo priče, nisam očekivao da ćete ovo da me pitate... Bilo mi je izuzetno teško kad sam na grobu video igračke, fotografiju...“, rekao nam je Andrej tužnim glasom.
“Nisam znao kako ću uspeti da nacrtam tako lepu devojku, na tako velikom zidu. Nikada pre nisam radio takav portret od 64 kvadrata, 8x8 metara. Uslovi nisu bili idealni, skela je bila klimava, padala je kiša, sve je bilo teško... Ali otpočeo sam oslikavanje. Ceo dan sam radio bez prestanka i posle prvog dana sve je bilo gotovo. Drugi dan mi je služio samo da doteram stvari. Kako sam radio sve više i više, osećao sam se sve bolje i bolje. I jednostavno kad sam završio osećao sam se nekako drugačije. Prvo zato što sam uspeo da uradim tako jednu veliku stvar. S druge strane, drago mi je što će to stajati tu i opominjati na to što se desilo. Zato sam i napisao: ''Da se nikad ne ponovi i nikad ne zaboravi''. Dok sam radio upoznao sam porodicu Tijane Jurić, i bilo mi je veoma teško jer su to divni ljudi. Najteže mi je bilo kada sam upoznao Tijaninu rođenu sestru, jer sam gledajući nju mogao samo da zamislim kakva je bila Tijana.
S druge strane, jutro kada je sklonjena skela, kada sam završio, krenuli su i negativni komentari. Bio sam utučen, ali sam dobio pohvalu Tijaninog oca. Porodica je zadovoljna, što mi je bilo i najvažnije. Biće uvek negativnih komentara, a najveća uvreda je bio komentar da smo im napravili kako kažu “spomenik u centru grada“. Zbog svega toga mi je bilo krivo, jer sam dao sve od sebe. S druge strane, fotografisali su aparatima taj mural koji ne može da se sagleda na dva metra jer je prevelika slika; mural ne izgleda isto kada se gleda iz ugla od 90 stepeni i nekog drugog, jer je to 2D slika, a ja sam crtao nešto što je trodimenzionalno. Na kraju je sve ispalo ok, smirile su se strasti. Kada sam pitao neke akademske slikare za komentar na ovaj mural i dobio pozitivnu kritiku, shvatio sam da radim pravu stvar.
To je poslednji mural, ali ne i poslednji projekat. Iskren da budem, sve je dobro prošlo u javnosti. Ljudi mi čak kažu kako sam previše skroman, ali stvarno kad sam radio bilo koju od ovih stvari nisam očekivao da bude bilo kako propraćeno. U poslednje vreme, od kako se digla medijska prašina oko mog imena, nekako mi je sve to postalo normalno, ali kada sam tek počeo da radim, pre tri-četiri godine, nigde nikog nije bilo.
Što se tiče partijarha, nisam očekivao toliku medijsku pažnju, ali drago mi je što sam uspeo da posle pet godina vratim patrijarha kao centralnu temu, zato što zaista poslednjih dana kada je trebalo da se obeleži pet godina od smrti patijarha ništa u medijima nije pisalo o njemu. Pratio sam obeležavanje godišnjice terorističkog napada 11. septembra, svaki put mi je iznova krivo tih nedužnih ljudi, ali isto tako mi je krivo kada sam shvatio da niko tog dana ne pominje da se upravo tada navršilo sto godina od rođenja našeg voljenog patrijarha - "sveca" i da sve više zaboravljamo našu istoriju. To me je pokrenulo da oslikam mural sa likom patrijarha. Našao sam taj zid i napravio mural. To je bilo tačno pre nedelju dana. Ja sam lično zadovoljan kako je sve ispalo. Drago mi je da je na dan obeležavanja pet godina od smrti patrijarha uz sve tekstove stajala i fotografija murala ili mene i murala. Ustvari mural je ovde bitan, to je ono što ostaje iza mene. I onda sam rekao sebi: “Ok. To je to. Uradio si šta si hteo. Spasio si od zaborava“.
Kada sam crtao vojvode na poklon sam dobio knjigu koja se zove "'Bog ce pomoći ako ima kome' životopis i pouke patrijarha Pavla" i odatle mi inspiracija da oslikam mural sa likom patrijarha.
Što se tiče ulične umetnosti, sve me vezuje za Bežanijsku kosu. Sada nailazim na podršku starijih ljudi koji kažu: ''Vidi kako ti to lepo radiš, nikad neću razumeti one koji samo švrljaju'', a ja mislim u sebi: “Pa i ja sam šarao svojevremeno“. Jednom sam čak i dobio batine zato što sam išarao nešto što nisam smeo i tako je to išlo redom. Jednom sam uništio i potpuno novu fasadu zato što sam napisao velikim slovima “Andrej“. Moji roditelji su kada su prolazili pored tog mesta gde je pisalo moje ime, okretali glavu i mislili da to nisam ja. Bio sam tada, peti šesti razred i komšije su me zamolile da sklonim to. I to je grafit koji sam sam prekrečio. Sada je druga situacija. Ljudi sami traže da im oslikavam fasade.
Da, promenio se. I najsrećniji sam kada dođu mala deca, kojima je to ''vau'' kad vide. Pitaju me da li sam ja "Pijanista" i daju mi pohvale. Dakle, najsrećniji sam kada me pohvale deca ili penzioneri. Deca su najbolji kritičari. Kada je deci nešto lepo, onda je to stvarno lepo, jer njih niko ne može da ubedi da je nešto lepo ako nije.
Da, vojvode su oslikane na privatnoj kući. Pisalo se u medijima i da je patrijarh Pavle oslikan na privatnoj kući. Ali nije. Mural se nalazi na zidu iza moje zgrade. Ali, vojvode da jesu. Pitao sam ljude da li im to smeta, i pre nego što sam dobio odgovor stavio sam se u njihovu poziciju i razmišljao šta bi bilo da meni dođe neko da me pita da crta po mojoj kući, šta bih mu rekao. Ali ljudi su mi dozvolili.
Da. I na muralu za Tijanu sam napisao neku svoju poruku. Kad sam nacrtao košarkaše, stavio sam im pobednički pehar, jer su oni za nas zlatni šta god da su uradili. Mural je nacrtan pre finala. I iskreno sam verovao da će pobediti. Kad smo pobedili u osmini finala, okačio sam na svojoj zgradi zastavu Srbije i nisam je skidao; čak je i posle finala ostala da stoji tu. Tu je lični pečat bio to da ja mislim da ćemo pobediti. Đokovića sam nacrtao kada je govorio o stranim medijima, jer on je za mene prvenstveno dobar čovek, a tek onda sportista.
Pored murala, bavim se i aktom. Crtam šake u raznim pozicijama. I te šake pokazuju isto neka osećanja, i inkorporiram ih sa različitim delima. To su neke stvari koje mene čine srećnim. Isto tako crtam i žirafe, zato što je žirafa simbol dobre komunikacije i životinja koja ima najveće srce. Žirafe koje nacrtam, poklanjam dragim ljudima.
Iskreno da budem, jeste. Ranije nisam obraćao pažnju šta objavljujem na drustvenim mrezama, ali nije više tako. Vodim racuna da ne bude protumaceno suprotno od onoga sto zaista mislim
Na kraju razgovora. Andrej nam je saopštio da inspiraciju pronalazi u putovanjima, ali i da sledeće godine putuje u Meksiko, kako bi tamo crtao.
“U Meksiku ću crtati srpske junake. Napraviću listu od sto ljudi i krenuću da oslikavam, da ih raspem po celom svetu“.
Za kraj smo ga pitali koji je sledeći mural koji će ukrasiti ulice. Andrej je ovde ostao tajanstven, uz reči da je sledeća ličnost naša velika zvezda i da će prisustvovati samom oslikavanju murala.
Pogledajte i:
ZA NEZABORAV: Mural posvećen voljenom patrijarhu!
PRESTONIČKI MAJSTORI GRAFITA: Tesla "živi" u bloku 11 (FOTO)