Ima li leka za SRPSKU KOŠARKU ili DA UDARAMO poslednji EKSER u mrtvački kovčeg?

Stariji ljubitelji košarke pamte početak 90-tih i Prvenstvo, istina, SR Jugoslavije sa 32 ekipe. Hej, 32! Opet, raspad velike SFRJ primorao je rukovodstvo Saveza da tako odreaguje i svim, iole, solventnim ekipama dozvoli šansu da obezbedi učešće u najjačem rangu takmičenja. E, čini se da je sunovrat srpske košarke upravo tada počeo.

Danas, 20-tak i kusur godina kasnije imamo potpuno drugačiju situaciju, ali je suštinski ništa nije promenjeno. KSS danas NE VODI ligu. ABA gospodari regionom, klubovi „natežu“, logično, svako na svoju stranu, dok sa druge strane rat FIBA Evrope i ECA (firme koja „drži“ Evroligu) produbljuje jaz unutar „malih“ saveza. Danas, 20-tak godina kasnije, u Srbiji, savez i klubovi traže rešenje jer „po vertikali“ mnogi samo čekaju da zakucaju poslednji ekser u mrtvački kovčeg. Fraza – košarkaški centri – i dalje „lepo“ odjekuje, a hegemonija Partizana, sa tendencijom da postane crveno-bela na najbolji način oslikuje situaciju u domaćem basketu. Subotica je na samrti. Novi Sad isto (Vojvodina je ispala u Srpsku ligu), Vršac je mrtav. Baš kao i Kragujevac. Srpska Bolonja iliti Kraljevo – seća li se iko koji je to grad i zašto? Čačak grca, Valjevo se, zbog profesora Boška Đukanovića, koprcao do pre neki dan, a činjenica da je Metalac u grupi sa Zvezdom, FMP-om i Tamišem bio tek treći može da nam da pravac u kojem će se košarkaš, ona „ozbiljna“ kretati dalje. Leskovac – nema ga nigde? O „privatnim“, instant timovima i ekipama potpomognutim lokalnim vlastima poput Borovice (Ruma), Profikolora (Pančevo), Iva Zorke (Šabac), BFC-a (Beočin) ... da ne pričamo.

Opet, danas su „zakoni“ ekonomije malo korigovani, a oni ne trpe prosečnost i letargiju. Sponzori daju pare tamo gde mogu da profitiraju. Jasno i logično, ali šta da rade klubovi poput Smedereva, Konstantina, Vršca...? Klubvi koji osim takmičarskog „duha“ imaju i društvenu odgovornost... Šta ćemo s njima? Od marta do oktobra? Šta ćemo s „radnicima“ to jest košarkašima? Kako da žive kad preživljavaju i tokom sezone. Kratke sezone? Šta ćemo s klincima zaljubljenim u ovaj sport? Kako da im iz glave izbacimo ideju da s 18-19 godina pređu u Rumuniju, Gruziju, Kazahstan, Kipar, Liban, Bliski istok, Katar, Oman, Devičanska ostrva... Kako da čelnicima klubova još jednom objasnimo da bi u Zavodu za statistiku mogli da dodaju „šifru“ i da se od marta do oktobra bave, recimo, gajenjem jagoda, malina, svinja... Tek da bi preživeli i platili sve dažbine državi.

Ove godine su za 18 dana klubovi Superlige, koja je, da se zna, van ingerencije KSS, završili prvenstvo! Ima li to igde na svetu? Za 18 dana, a Partizan i Metalac su dva meseca, od marta do maja, imali pauzu! Ovo je sada poznato, a mnoge zaljubljenike u košarku, interesuje hoće li KSS imati hrabrosti, ali i mogućnosti da promeni nešto? Nešto što se suštinski ne menja već dve decenije. Usput, ako Partizan izabere da igra Evrokup, kako će ga kazniti KSS? Izbacivanjem iz Kupa Radivoja Koraća...