Ko su šiiti, a ko suniti? (FOTO)
Kada kriza izbije u mestima poput Iraka i Sirije, uvek postoji pretnja da sukob preraste u pravi sektaški rat koji vrlo lako može destabilizovati čitav region. Ovde se pod sektaškim ratom prevashodno misli na sukub dve dominantne muslimaske "verske frakcije" - sunita i šiita. Međutim, šta je to što toliko deli ove dve "verzije" islama, kada je u stanju da prouzrokuje ogromno krvoproliće, kakvo se odvija danas u Iraku, a već treću godinu u Siriji.
Na prvi pogled, deluje kao da postoji jedna islamska vera, ali u praksi, politički i istorijski faktori doprineli su stvaranju razlika unutar te verske zajednice. Razlike su, pre svega, socijalne i kulturne po svom karakteru.
Iako postoje mnoge muslimanske sekte, glavna podela je na sunite i šiite. Suniti čine oko 90 odsto muslimanskog stanovništva u svetu, a šiiti oko 10 odsto. Suštinske razlike između njih su minimalne i tiču se običaja i prakse. Ima tu i nekih drugih razlika u nijansama, često zasnovanih na kulturnim faktorima, s vrlo malo doktrinarnog značaja.
Šiiti su skoncentrisani u Iranu, južnom Iraku, i uglavnom u Južnoj Aziji. Odlikuje ih osećanje ekskluzivnosti. Prema učenjacima iz redova šiita, oni sebe vide kao ’izabrane’ (al-hassa) koji žive među masom (al-amma) muslimana.
Verovanja šiita usredsređena su na lik Alije. Kao poslanikov rođak, zet, on je bio i prvi musliman muškarac. Bio je i poslednji u nizu od četiri pravoverne kalife koji su nasledili Poslanika kao vladari unutar islama. Alijeva harizma, koja je podrazumevala viteštvo i mudrost je besprekorna. Poslanik je o njemu govorio: “Ja sam grad znanja, a Ali je njegova kapija”.
Ali, njegova žena Fatima, i njihova dva sina, mučenika, Hasan i Husein, predstavljaju glavne ličnosti u šiitskoj tradiciji. Njih u velikoj meri poštuju i suniti. Šiiti veruju u to da je Poslanik izabrao Alija za svog naslednika i da je on zbog toga bio i prvi kalifa. Ali je jedini kalifa koga prihvataju i šiiti i suniti. Šiiti odbacuju prva tri kalifata pod vođstvom Abu Bekra, Omera i Osmana (dok, recimo, šiitska manjina, “zaidi”, prihvataju prve tri kalife zajedno s Alijem). Suniti pak veruju da je Abu Bekr, prvi kalifa posle Muhameda legitimno dobio vođstvo nad muslimanima.
Uzroci raskola između šiita i sunita mogu začuditi nekog nemuslimana, ali su oni bili od centralnog značaja za njihovo razilaženje. Šiiti veruju da je Ali trebalo da bude prvi, a ne četvrti kalifa islama nakon Poslanika, ne samo zbog toga što je on zaslužio takvo imenovanje, već i zbog toga što je bio Poslanikov zet. Da je Ali bio prvi kalifa, njegov sin Husein bio bi kalifa umesto Jazida, čoveka koji je naredio Huseinovu smrt kod Karbale.
Motiv mučeništva je od centralnog značaja za šiite koji veruju da je, počevši od Alija, jedanaest od dvanaest njihovih Imama (tj. Ali i njegovi naslednici) umrlo mučeničkom smrću. Lojalnost Poslanikovoj kući, ili Aliju i njegovim potomcima, čini temelj ove sekte. Zaista, sama reč šia vodi poreklo od ’pristalice’ i odnosi se na one koji podržavaju Alija.
Šiiti veruju u to da je svakog novog vođu zajednice morao izabrati prethodni Imam, kao i da je on morao biti Poslanikov, pa stoga i Alijev, potomak. Za sunite kalife imaju, pre svega, političku moć. Za šiite je puno važniji njihov religijski autoritet. Oni bi stoga smatrali Alijevog sina Hasana za Imama, čak i kad ovaj ne bi imao politički uticaj.
Domovina šiita je ostala u regionu u kome su umrli Ali i Husein, a to su današnji Irak i Iran. Smrt Huseina i njegovih sledbenika kod Karbale, a naročito način na koji se ona desila, pomogli su da se uobliči šiitski pogled na svet. Potreba da se, zbog određenog principa, suprotstavite čak i ako nemate nikakvih šansi, kao i spremnost za mučeništvo, totalno stradanje, zanemarivanje smrti i prihvatanje tragedije, jesu dobro poznati aspekti šiizma. Učenjaci to nazivaju ’uzorom Karbale’. Iran je, nakon svoje islamske revolucije, ispoljio aspekte tog uzora, što pomaže da se objasne neke od njegovih akcija.
Ako želite da saznate više o islamu i sektaškim odnosima, preporučujemo Vam knjigu Akbara S. Ahmeda “Islam danas”, na osnovu koje je ovaj tekst priređen.