Ispovest Dejana Berića, borca proruskih snaga koji se spasao zarobljeništva
''U Ukrajini za novac sve može da se kupi, pa i ljudski život. Moj nije malo koštao, ali spasen je. Prijatelji su sakupili pare i isplatili ih starešinama ukrajinske vojske. Tako su me pustili'', kaže Dejan Berić (40) iz Putinaca kod Rume, borac snaga Donjecke narodne republike koja se na istoku sukobljava sa vojskom Ukrajine.
''Da su znali da sam borac proruskih snaga, uz to još snajperista, slobodu verovatno ne bih video'', dodaje Berić.
On je u ruke kijevskih vojnika pao krajem jula, a zarobljen je na putu između Luganska i ruske granice, tokom transporta ranjenika ruskom gradu Rostovu.
Berić je jedan od, kako se procenjuje, nekoliko desetina državljana Srbije, koji učestvuju u sukobima u Ukrajini. On negira da je deo odreda ''Jovan Šević'', koji čine dobrovoljci Srpskog četničkog pokreta. Sa gorčinom odbija i glasine da mu je jedini motiv novac.
''Nisam plaćenik, a čak i da jesam ne znam ko bi tamo mogao da me plati. Proruske snage nemaju novac, bilo je dana i kada nismo imali šta da jedemo. Nemaju vojnu opremu, često ni municiju. Sve naoružanje i opremu smo zaplenili od ukrajinskih vojnika'', kaže Berić.
Od Srema do ratišta u ukrajinskoj stepi put je Berića vodio preko gradilišta u ruskom gradu Sočiju. On se našao među nekoliko hiljada Srba koji su početkom prošle godine radili na izgradnji tog grada pred Olimpijske igre, pišu ''Večernje novosti''.
Plašim se hapšenja u Srbiji
Berić trenutno ne misli na povratak u Srbiju, iako ga u Putincima čeka, porodica, prioritet mu je posao.
''U Rusiji ću da potražim posao, kako bih prijateljima vratio sakupljen novac, a dugujem i ljudima u Srbiji, zbog čega sam i krenuo na rad u Rusiju. Nedostaje mi porodica, sin naročito, ali kući još ne planiram. Iako državi ništa loše nisam uradio, plašim se hapšenja u Srbiji. Glas o zakonu koji se sprema stigao je i ovde'', kaže Berić.
''Pošteno sam radio, ali gazda i njegov predradnik su me prevarili. Nisu hteli da me plate, niti da mi obezbede radnu dozvolu. Kada sam se pobunio, ponudili su mi svega 1.400 dolara, uz uslov da odmah napustim gradilište. To nisam hteo, kako bih firmu mogao da tužim kad se vratim u Srbiju. Ostao sam na ulici, bez para i hleba. Tih dana kulminirala je kriza na Krimu. Kako nisam imao šta da izgubim, seo sam u autobus i prijavio se u dobrovoljce'', kaže Berić.
Raspoređen je u grupu ''Severni vetar'', čiji je zadatak da spreči upade diverzantskih grupa. Kada je kriza na Krimu prošla, krenuli su ka istočnoj Ukrajini.
''U odredu sam bio izviđač-diverzant, a zadatak mi je bio da tokom napada na nas tragam i uništavam neprijateljske snajperiste'', kaže on.