Iz sećanja Flore Sends: Lepljiv ukus baruta i smrti!
Nedelju dana nakon što je objavljen rat između Velike Britanije i Nemačke, žene u Londonu stajale su u redu ispred britanskog Crvenog krsta, kako bi dobile ratna zaduženja.
Među njima bila je i Flora Sends, jedna od najvećih heroina našeg glavnog grada, Beograda. Kada su dobile ratne zadatke, neke od londonskih dama, uputile su se u Srbiju, verovatno i ne znajući gde se ta zemlja nalazi.
A evo priče o Flori Sends.
Tridesetosmogodišnja Britanka neobičnog duha, najpre je angažovana pri britanskoj bolničkoj misiji Svetog Jovana, stacioniranoj u Valjevu, gde je usred sveg užasa obolela. Preležala je pegavi tifus. Nakon toga stupa u Gvozdeni puk Knjaz Mihajlo Moravske divizije.
Gvozdeni puk u vreme, kad je Flora postala deo njega, pod udarom neprijatelja povlači se na jug zbog udara neprijatelja. Sa oružjem u ruci, jedna žena iz daleke Britanije, stajala je zajedno sa pukom na frontu prema Bugarima. Tokom bitke za Bitolj teško je ranjena u eksploziji granate. Ali ni ovo ranjavanje nije je zaustavilo.
Hrabra Flora, nakon oporavka opet se vraća u borbene redove, u borbeni poredak srpske armije, u kojoj se bori do kraja rata. Ova jedinstvena žena postaje srpski oficir, a njen najveći doprinos ogleda se u pružanju moralne podrške srpskim saborcima. Zbog hrabrosti i odvažnosti dobila je direktno od kralja Aleksandra Karađorđevća orden Karađorđeve zvezde.
Flora je bila uvažavana i od Srpskog naroda, a njena naklonost prema srpskom narodu je išla do te mere da je samo nekoliko meseca nakon boravka u Srbiji naučila naš jezik i nakon rata odlučila da ostane i živi u Beogradu.
Flora Sends rođena je 1976. godine u gradiću Neder Poplton u Jokširu, u Engleskoj. Kad je imala devet godina, njena porodica preselila se u selo Marlsford. Bila je najmlađa ćerka irskog sveštenika, izuzetno obrazovana i avanturističkog duha. U svom dnevniku zabeležila je potresne ratne dane, opisujući srpske bolnice, škole i kafane. U zabeleženim uspomenama ove britanske dame dominiraju scene stradanja srpskog naroda i nestajanja čitavih sela pa čak i gradova.
Flora je 1922. godine demobilisana i privremeno vraćena u Englesku. Međutim, vezanost za jednu zemlju je bila jača, pa se ubrzo vraća u Srbiju i udaje za belogardijevskog generala Jurija Judeniča. Neverovatna priča iz života ove Britanke je i to da je prva žena koja je u Beogradu vozila taksi.
Kada je izbio Drugi svetski rat, Flora je opet ušla u uniformu, ali su je Nemci uhapsili i bacili u tamnicu. Oslobođena je nakon 11 dana. Smrt je ipak dočekala u Engleskoj, iako joj se u srcu uvek vraćala nostalgija za Srbijom.