Kina nadigrala EU: Samit obezbedio tržište bez pregovora s Briselom
BEOGRAD - Peking je očigledni dobitnik Trećeg Samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, dok EU ne može biti zadovoljna što je isključena iz takvih razgovora, ocenila je danas programski direktor Evropskog saveta za spoljnu politiku Vesela Černova.
"Pošto EU nije deo takvog formata, Kina je očigledni dobitnik. Ona dobija kanale potrebne za transport svoje robe na zapadnoevropsko tržište i blaže uslove nego da je pregovarala sa Evropskom komisijom", rekla je Černova Tanjugu.
Ona je primetila da Kina nije morala da odvojeno razgovara sa 16 premijera manjih zemalja, već ih je umesto toga okupila na jednom mestu i može da koordiniše svoje interese na jednostavniji način.
"Institucije EU, s druge strane, ne mogu biti zadovoljne zbog toga što su isključene iz takvih razgovora", napomenula je Černova, poznavalac prilika na Balkanu i ekspert za evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku i proširenje EU.
Ona se složila sa ocenama nekih zapadnih medija da Kina pokušava da učvrsti svoje uporište u regionu kako bi šire otvorila vrata ka EU, podsetivši pritom da neke od 16 zemalja učesnica samita nisu članice EU, dok neke nisu, Černova je istakla da je za Kinu važan njihov geografski položaj.
"Naglasak na infrastrukturi i uspešnom sklapanju nekoliko značajnih sporazuma u oblasti saobraćaja i energetike bili su prioritet i za Peking i za pomenute zemlje i u tom smislu samit je bio uspešan", zaključila je Černova, koja je učestvovala na ovogodišnjem Beogradskom bezbednosnom forumu.
Da je Kina očigledan dobirnik Samita, slaže se i viši saradnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke Dimitar Bečev.
Na pitanje ko je, sa geopolitičkog stanovišta, na većem dobitku kada je reč o Samitu - Evropa ili Kina - Bečev kaže da je to nesumnjivo Kina jer je obezbedila sebi mogućnost da pregovara direktno sa određenim zemljama EU, a ne sa Briselom.
"Već nekoliko godina dijalog Kina-CEE funkcioniše kao vredan instrument koji slabi napore za zajednicki stav (Unije) u vezi sa ekonomskim odnosima sa Pekingom", ocenjuje on. Isto važi, kako dodaje, i za dijalog Kina-Nemačka, Kina-Francuska, Kina-Engleska.
Pogledajte još:
- SVETSKA EKONOMIJA BROJ 1: Kina ili Amerika?
- Kineski premijer otkrio: Valter, Đoković i loza zbližili Srbiju i Kinu
- POTPISANI UGOVORI SA KINOM: Značajne mogućnosti za prodor srpske robe u Kinu