Osobe sa OVIM POREMEĆAJEM vam to NIKADA neće same priznati: AKO PRIMETITE OVO - REAGUJTE!

Za kleptomaniju smo svi čuli, iako mnogima nije jasno da li je to bolest, stil života, navika ili nešto drugo. Kleptomanija se ubraja u poremećaj kontrole poriva. Kleptomani su nesposobni da se suzdrže od poriva za krađom. Pre krađe raste subjektivni osećaj napetosti, a za vreme krađe javlja se užitak, zadovoljstvo i olakšanje.

Čin je povezan sa seksualnim uzbuđenjem i kleptomani su ovisnici o adrenalinu. Obično te osobe kradu predmete koji im nisu potrebni za osobnu upotrebu i nemaju veliku vrednost kao što su to čokoladice, čaše, pepepljare... Kleptomanija se ne događa iz siromaštva, već obično kod dobrostojećih ljudi koji nemaju zadovoljenu potrebu za uzbuđenjem na odgovarajući način.

Razlog pojave takvog ponašanja

Razlozi za ovaj poremećaj nisu u potpunosti poznati, a mogu biti problemi doživljeni u detinjstvu, neslaganje sa roditeljima, pokušaj nadoknađivanja manjka emotivne topline materijalnim zamenama, gubitak samopouzdanja i prihvatanja, nezadovoljstvo seksualnim životom i drugo.

Vreme i razlog razvitka kleptomanije

Poremećaj počinje obično tokom puberteta i traje do kasne adolescencije, a u nekim slučajevima i ceo život. Češće pogađa žene nego muškarace. Kleptomanija je deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja u 40-60 odsto slučajeva, poremećaja raspoloženja ili vrsta zavisnosti. Povezana je sa paranoičnim i šizofrenim ponašanjem ili graničnim poremećajem ličnosti. Može se javiti usled povreda mozga ili trovanja ugljenik-monoksidom.

Simptomi kleptomanije

Poriv se javlja naglo, iznenada, neki bi rekli spontano. Može se javiti dok se osoba nalazi u marketu, na nekoj zabavi, u krugu prijatelja. Prvo se javlja snažan unutrašnji poriv da se ukrade neka sasvim beznačajna stvar koja osobi ne treba, potom se povećava napetost koja osobu tera da izvrši krađu. Dok osoba krade - oseća veliko zadovoljstvo i uzbuđenje, a naposletku se javlja osećaj krivice i stid.

Razlika između kleptomanije i klasične krađe

Kleptomanija se razlikuje od krađe utoliko što osoba koja krade ne radi to iz koristoljublja i što je roba često male novčane vrednosti koja kleptomanu često ne treba. Za razliku od profesionalnih kradljivaca, kleptomani uvek deluju samostalno, bez pripreme, bilo gde da se zateknu. Od ukupnog broja kradljivaca samo pet odsto su kleptomani.

Izlečenje kleptomana

Lečenje se provodi psihoterapijom za kontrolu poriva. Najčešće se provodi kognitivno-bihejvioralna terapija u smislu učenja novih modela ponašanja. Lekovi koji se primjenjuju su stabilizatori raspoloženja. U slučajevima depresije se preporučuju i antidepresivi.

Vrlo je važna porodična terapija, a u poslednje vreme se organizuju i grupne terapije po uzoru na anonimne alkoholičare. Mnogi ljudi koji pate od kleptomanije žive život pun stida i straha jer se plaše da zatraže pomoć za zaštitu svog mentalnog zdravlja.

Sklonost kleptomaniji i socijalno-ekonomski status pojedinca

Siromašniji kradu iz egzistencijalnih potreba i kradu nešto što im je od velike važnosti u datom trenutku, npr. hranu, osnovnu odeću ili nešto drugo što je važno za preživljavanje. Kleptomani uglavnom potiču iz ekonomski dobrostojećih sredina, o čemu svedoči i to da se često među kleptomanima nalaze i zvezde iz Holivuda (više informacija o tome OVDE).

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, saznajte kako da se zaista oslobodite i rešite stresa (više informacija na OVOM linku)