KO JE KRIV: Prodavci magle, dosta je bilo!

Neke ptice nikad ne polete, a naši "orlovi" i dalje mašu nejakim krilima  iz gnezda. Fudbalska reprezentacija Srbije gotovo izvesno propustiće još jedno veliko takmičenje. Biće to treći uzastopni krah nacionalnog tima, od sramnog izbacivanja Radomira Antića sa mesta selektora. I, niko nije kriv, niko da prizna da je pogrešio, da primi na sebe krivicu, moralnu i materijalnu. A, zna se da riba smrdi od glave, a glava u ovom slučaju ni da se počeše.

Srbija je dotakla dno-dna u fudbalu. Kad je u pitanju reprezentativni, tu ima potencijala da bude pri vrhu ili u najmanju ruku da pliva po površini, a ne da bude zaglavljena u mulju naših zabluda i promašaja. Šta još treba da se desi da oni koji vode srpski fudbal kažu: ”E, sada je stvarno dosta, ovako više ne ide, neka dođu novi, drugi ljudi koji će možda umeti da krenu od početka i stignu do cilja. Pred start ovih kvalifikacija preovladavali su optimistički tonovi, jer, kako i nebi kad će na EP u Francusku putovati i takve ”fudbalske velesile” poput Albanije i kad Zelenortska ostrva savladaju Portugal, koji je samo tri dana ranije zadao ”smrtni udarac” Srbiji savladavši je sa 2:1.

Srbija nema strategiju, ne zna šta hoće i kako da dođe do cilja. Pred ove kvalifikacije opet se promašilo sa selektorom. Dik Advokat doveden je kao spasilac, a ispostavilo se da čovek nije znao ni gde je došao, ni šta treba da uradi kako bi osvajao bodove za Francusku. Njegov naslednik Radovan Ćurčić prihvatio je vruć kesten u svoje ruke, a pri tom nije imao rukavice da se ne ispeče. Verovao je u iskusne igrače, a oni ga nisu ispoštovali.

Jednostavno, srpski fudbaleri (bar većina njih) više ne poštuju kult reprezentacije. Poziv u nacionalnu selekciju dođe im kao prilika da se vide sa rodbinom i prijateljima i  malo predahnu od klupskih obaveza, koje ispunjavaju mnogo predanije i profesionalnije. Samo bod u četiri kvalifikaciona meča, malo je i za igrače mnogo manjeg rejtinga od Ivanovića, Matića, Kolarova, Tadića, Ljajića...

U FSS i dalje prodaju maglu i veruju da nije sve izgubljeno. Nije nego! Treba pobediti sve preostale utakmice i čekati da kiksnu Albanci, Portugalci ili Danci, a to je gotovo nemoguće. I šta sad? Početi stvarati novi tim, opet zavaravati naciju o uspehu u narednim kvalifikacijama za SP U Rusiji. Samo lud može tri puta poverovati i tri puta biti prevaren. Ali, kod nas je i to moguće.

Hoće li se naći novi Radomir Antić, da vrati kult reprezentacije kod igrača i navijača. Hoće li Srbija da iznedri čoveka koji ima znanja i volje da okrene crnu stranicu u svetle tonove ili ćemo i dalje verovati onima koji nas godinama lažu.  

Možda čelnicima FSS nisu bitni uspesi nacionalnog tima, možda im ne trebaju milioni evra koje dobijaju reprezentacije koje se plasiraju na svetska i evropska prvenstva, možda im nije bitna ni FIFA rang lista.. Ali, bitna je onima koji fudbal gledaju, koji ga vole i žive za uspehe fudbalske selekcije. Ipak, nebi trebalo da bude svejedno ni onima koji od fudbala zarađuju, jer pada im rejting, cena na tržištu, interesovanje za igraće iz zemlje koje nema ni na jednom velikom takmičenju. Dokle više fudbalska Srbijo, dokle brkunje?