Margaret Tačer (1925-2013)

Postoji svega nekoliko istaknutih britanskih političara koji su poznati u svetu. Među vodećima su Vinston Čerčil, ali i Margaret Tačer, prva žena na mestu predsednika vlade u zapadnom svetu koja je Britanijom vladala od 1979. godine do 1990. godine. Izuzetno je zanimljiv životni put Gvozdene ledi. Rođena je kao Margaret Hilda Roberts 13. oktobra 1925. godine u Grantamu. Njen otac Alfred je držao bakalnicu u kojoj mu je pomagala cela porodica. Posao im je dobro išao pa su devojčice Margaret i Merijel dobile odlično obrazovanje. Alfred je jedno vreme bio i gradonačelnik Grantama, kada je Margaret i pomislila da bi se mogla baviti politikom. Na kraju se odlučila za studije hemije i prava na Oksfordu, a diplomirala je 1947. godine.

Jedna od osobina da svoje misli baci pravo u lice bilo je njeno obeležje kao ministra. Umela je da kaže da ne želi da gubi vreme i da priča ono što ne misli. Druga osobina koja je krasila bila je izuzetna upornost.

Kao student postala je član studentskog ogranka Konzervativne stranke a prvi put se zvanično uključila u politiku 1950. godine kada se kandidovala za Parlament, ali bezuspešno. Bila je uprkos svemu zadovoljna jer je uspela da skupi nešto manje od pedeset odsto glasova u svom okrugu i da upozna Denisa Tačera, direktora jedne firme koja se bavila farbanjem i krečenjem. Bila je to ljubav na prvi pogled i sledeće godine se udala za njega i počela da specijalizira poresko pravo. 1953. godine dobili su blizance i time krunisali srećan i dugogodišnji brak.

Margaret ulazi u Parlament 1959. godine i ostaje zapamćena po rečitosti, odlučnosti i sposobnosti da ulazi u žustre rasprave i debate. Brzo je krčila put ka vrhu, a 1972. godine tabloid "San" ju je proglasio "najomraženijom ženom u Britaniji".

Dobila je izbore 1979. godine i preuzela britansku vladu. U to vreme su državom upravlajli sindikati koji su štrajkovima gotovo uništili tri prethodne vlade. Početkom 1979. godine štrajkovali su maltne svi, uključujući i pogrebne službe. Dobar deo javnosti je omrzeo sindikate, a Margaret je to iskoristila i serijom zakona prvo njima skresala krila. Haotičnu ekonomiju uspela je da dovede u red vrlo nepopularnim, ali uspešnim merama. Striktnom finansijskom disciplinom zauzdala je dvocifrenu inflaciju, a sindikate je ukrotila tako što je privatizovala najveće državne firme koje su donosile samo gubitke. To je postigla procesom dobre privatizacije. 

Tada je krenula u rat - Britanija je isterala Argentince sa Foklandskih ostrva 1982. godine što je presudilo u njenoj pobedi na izborima sledeće godine. U drugom mandatu je privatizovala više od četrdeset državnih korporacija. Svoju gvozdenu narav ispoljavala je i u spoljnoj politici. Podržala je SAD u bombardovanju Libije, snažno agitovala za ostanak Severne Irske u Velikoj Britaniji, protivila se njenom ujedinjenju Nemačke.

Nije primetila da je narod sve nezadovoljniji, da se nezaposlenost utrostručila od njenog dolaska na vlast, a da njene kolege iz Konzervativne partije žele da je se reše. To je debakl Gvozdene ledi koji je ona doživela kao izdaju i prevaru. Odlazeći iz Dauningstrita održala je svoj poslednji govor pred kamerama i tom prilikom Gvozdena ledi je plakala. 

Umrla je 8. aprila 2013. godine.