"STEGLA MI JE RUKU I ZAGRLILA ME": Najteže je sačuvati obraz, a ova baka ga ima, i pored sve muke
Ljudska priča o baki iz Valjeva koja je ušla u pekaru prebirajući dinar, dva iz kese, da kupi bajati hleb u velikom broju naterala je korisnike Fejsbuka da je pročitaju i u velikom broju prošire dalje.
Priču je na svom profilu podelila Maja iz Valjeva, a ovaj događaj o baki koja nema para, ali ima dostojanstvo, treba da nas zamisli zašto smo postali nehumani, i gluvi na nedaće ljudi koji žive sa nama. Nadamo se da će priča probuditi sve ono ljudsko što je zaboravljeno u ljudima.
Tekst prenosimo sa malim izmenama koje su u vezi sa kulturom izražavanja:
"Pekara, prepuna, čekam na red, ljudi se vraćaju sa posla, deca iz škole, podjednako ubijeni u pojam, podjednako svesni samo momenta kad im se pi*a i kad su gladni.
U jednom trenutku ulazi baka, prebira po torbi, vadi kesu, u kesi sitnina, dinar dva, broji, ozarenog lica, jer shvata da za to nešto ima novca, LJUBAZNO zamoli prodavačicu da joj odgovori na pitanje: "Imate li možda danas, izvinite?" Prodavačica odgovara da nema tog nečeg. Svi ćute, niko se ne pita šta li traži. Nikoga ne zanima, pobogu, došla je u pekaru po hranu ne po drogu, i to sa crkavicom!
Baka kreće ka vratima i kaže "Hvala Vam, možda je negde ostalo". Pitam prodavačicu šta je gospođa htela, a ona mi kaže: "Bajat hleb, jeftiniji je bajat". U šoku sam, 20 dinara se u ko zna koliko kuća skuplja, za koricu hleba i to nikoga ne zanima!!!!!!!!!!!
Neki dečaci se smeju, šatro-gospođe se zgražavaju, gmaz se sklanja kao da je žena gubava, ali ta žena nije samo običan siromašni stanovnik Valjeva, ona je DOSTOJANSTVENA, vredna svakog poštovanja, ZAŠTO? Zato što sam izašla za njom da je zamolim da joj kupim svež hleb, a ona to nije želela, zato što se raspravljam sa njom 20 minuta i ubeđujem da ja to zaista želim i ona postiđeno pristaje, ALI mi traži adresu ili mesto gde će, kad skupi još 20 dinara, da mi vratiti novac jer mi možda zatreba!!!
Kupujem hleb, izlazim i ona plače i moli me da oprostim što nema i gura mi 20 dinara u džep, dok preko puta nas, valjevska profuknjača, gleda sa visine ženu koja može da je nauči šta je ČOVEK NEUKALJANOG OBRAZA jer se za hleb nije davala, jer nije prosila, jer je htela pošteno da plati svoje osnovne potrebe!
Gospođa baka me uhvatila za ruku, stegla i nakon toga zagrlila, i ja sam srećna zbog toga, i takvi trenuci u životu mi daju snage ne da ne budem nezainteresovana za ono što se oko mene dešava, nego da uvek imam čak i mikro-plan kako sistematski uništavati idiote."
Pogledajte i: