Neće grom u...

Veoma je rasprostranjena i raste kao korov pored ograda, puteva u baštama... Lišće se bere u proleće, korenje se vadi od proleća do jeseni, dok se seme uzima isključivo u avgustu.

Ima visoku vitaminsku vrednost, pa je preporučuju u ishrani. Sadrži mnogo ugljenih hidrata, belančevina, masti, minerala... Izuzetno je bogata i vitaminom C.

Mladi listovi po ukusu podsećaju na spanać, ali sadrže šest puta više vitamina C i pet puta više kalcijuma. Semenke imaju aromu koštunjavog voća, koja, kada se isprže, postaje intenzivnija. Ima vrlo aromatične cvetove koji se takođe koriste za jelo. Kako navodi b92.net, sveže listove je najbolje pripremati kao spanać, a osušene koristiti za čaj ili začin. Vlakna koja žare, uništavaju se blanširanjem u vodi, a ubrani vrhovi se prelivaju vrelom vodom.

Neka od blagotvornih dejstva koprive:

• Podstiče izbacivanje štetnih materija iz organizma i sprečava upale.
• Bogata je hlorofilom koji pomaže da se obnove oštećene ćelije i poboljšava snabdevanje mozga kisonikom.
• Delotvorna je kod prolećnih alergija.
• Zbog velike količine kalijuma deluje kao diuretik, pa ublažava upalu mokraćnih puteva i sprečava nastanak kamena u bubregu.
• Sprečava nastanak anemije.
• Pomaže i kod problema sa aknama i bubuljicama.
• Preporučuje se i kod infekcija u ustima, afti ili upala desni, kao i za obnavljanje istrošene hrskavice.