Nuklearne sile pred haškim sudom?

Republika Maršalska Ostrva, koja je doživela i preživela 67 nuklearnih proba ustala je protiv obnovljenih nuklearnih aspiracija SAD, Rusije i Kine. Početkom ove godine, ova država je podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu zahtev za sprečavanje nove trke u atomskom naoružanju.

Zahtev ove pacifičke države da devet nuklearnih svetskih sila ne obnavljaju trku u nuklearnom naoružanju dobija dodatni smisao podsećanjem da je atomska proba na maršalskom ostrvu Elugaleb 1952. godine donela totalno uništenje.

Cilj Maršalskih ostrva, koja su od strane Američke komisije za atomsku energiju proglašena "najviše kontaminiranom zemljom na svetu", jeste da svojim tragičnim iskustvom upozori svet na opasnost koja proizilazi iz obnovljenog rivaliteta među nuklearnim silama, posebno između SAD i Rusije, pišu "Večernje Novosti".

Maršalska Ostrva podsećaju da se pet nuklearnih sila (SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska) obavezalo sporazumom iz 1968. godine na okončanju trke u nuklearnom naoružanju, kao i na postepeno "kompletno razoružanje" pregovorima. Upozorava se da i Indija i Pakistan, koji nisu potpisnice, kao i Izrael, kao nedeklarisana nuklearna sila, ali i Severna Koreja, iako se povukla iz sporazuma, imaju istu obavezu po međunarodnom pravu.

Više od 20.000 nuklearnih bojevih glava postoji u svetu danas

Čak i sto bombi od 15 kilotona u nekom lokalnom nuklearnom ratu poput pretećeg indo-pakistanskog dovelo bi do malog ledenog doba. Gust oblak ugljeničnih čestica podigao bi se na veliku visinu, što bi u periodu od više godina snizilo srednju temperaturu planete, smanjilo količinu padavina za deset odsto, uništilo plodna područja, kao i hiljade biljnih i životinjskih vrsta.

Uprkos detantu i drastičnom smanjenju ukupnog broja nuklearnih bojevih glava dveju supersila, SAD i Ruske Federacije, tzv. nuklearni klub iz decenije u deceniju postaje sve veći. Iako su bivši hladnoratovski neprijatelji, koji kontrolišu najveći deo globalnog nuklearnog arsenala, smanjili stare zalihe i sporazumeli se 2010. godine na dalje rezove, novi odnosi snaga, koji su dobili puni izraz tokom ukrajinske krize, uveliko su te dogovore ostavili po strani. 

Pravnici podsećaju da od 1968. godine nije bilo multilateralnih pregovora o neširenju oružja za masovno uništenje, pa se eksperti pitaju da li bi haški sud mogao da ode dalje od mišljenja kakvo je dao 1996. godine, na zahtev UN, da su sile dužne da zaključe pregovore o atomskom razoružanju. Međutim, ne pomaže ni to što je šest od petnaest sudija iz zemalja koje raspolažu nuklearnim oružjem. Samo Britanija, Indija i Pakistan priznaju jurisdikciju suda po ovom pitanju, pišu "Večernje Novosti".

Kako savremeni odnosi SAD i Rusije polako izmiču kontroli, nije mali broj onih koji uviđaju značaj akcija Maršalskih Ostrva, kojima je stručnu podršku dao niz svetskih eksperata za međunarodno pravo.

Više od dvadeset godina od kraja Hladnog rata u svetu, i dalje postoji oko 20.000 nuklearnih bojevih glava. Vašington raspolaže sa oko 8.500, dok Moskva ima oko 10.000 bojevih glava.