OVAKO UNIŠTAVAMO ZDRAVLJE: Šta se dešava sa telom kada popijemo gazirani sok?
Sledeći put kada poželite čašu gaziranog soka, dvaput razmislite.
Iako smo više nego dobro upoznati sa činjenicom da gazirana pića nisu dobra za organizam, svi volimo da se ''počastimo'' ovim slatkim grehom.
Ipak, kada bismo detaljno znali šta se tačno dešava u organizmu nakon unosa gaziranog pića, mnogo bismo ređe posezali za ovakvim vidom osveženja.
Istraživanja su pokazala da se samo deset minuta nakon što popijemo čašu gaziranog soka u organizmu nađe čak deset kafenih kašika šećera, što je doza koja je više nego dovoljna za ceo dan!
''Kod sokova treba razlikovati sokove bez dodatog sećera i sokove (nektar) koji uobičajeno sadrže oko 9-11% dodatog šećera, a dobijaju se razblaživanjem voćne kaše (koncentrata), doterivanjem kiselosti i dodavanjem šećera. Sve analize, kao i deklaracije gaziranih pića, ukazuju da su ti proizvodi rastvori šećera (saharoze) sa aromama voća ili minimalnim sadržajem voća'', kaže v.d. direktora Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević.
Koje su posledice konzumiranja gaziranih pića?
♦ Istraživanja su pokazala da unos gaziranih pića utiče na češće mokrenje, zbog čega organizam gubi elektrolite i vodu.
♦ Što više gaziranih pića popijemo, žedniji smo. To se dešava jer organizam dehidrira.
♦ Uništavaju zube - gazirana pića sadrže visok procenat kiselina koje nepovoljno utiču na zubnu gleđ.
♦ Čaša soka punog šećera vodi ka povećanju krvnog prisitska, oboljenju srca, dijabetesa i gojaznosti.
♦ Nastaju problemi na koži - proces glikacije smanjuje proizvodnju kolagena.
Šta praktično unosimo kada pijemo ovakva ''osvežavajuća bezalkoholna pića''?
''Kada pijemo ovakva pića, unosimo samo senzorni osećaj koji potiče od aroma, i energiju šećera saharoze ili glukozno-fruktoznog sirupa. Uobičajeni sadržaj saharoze u gramima za konzumiranih 0.5L je oko 50 grama, što je iznad svih preporuka'', upozorava Blagojević.
Posebna opasnost leži u tome što unošenjem saharoze samo podstičemo želju za novom dozom i zato gotovo nikad ne ostajemo na jednoj čaši gaziranog pića.
''Kad se saharoza unosi skroz piće, organizam ulazi u krug u kojem pokušava da reguliše nivo šećera u krvi i velikom brzinom jednostavne ugljene hidrate pretvara u glukozu i skladišti je u krvotoku. Lekari kažu da je istina da je glukoza energija, ali količina koja se stvara prilikom unošenja veće količine šećera prevelika je za naše uobičajene aktivnosti. U trenutku kad je glukoza u krvi u većoj koncentraciji, zdrav organizam luči insulin kako bi višak glukoze bio apsorbovan i na taj način skladišti se mast, što je uvod u povećanu telesnu težinu'', kaže Blagojević.
On dodaje da glukoza nestaje iz krvotoka, a time količina šećera u krvi naglo pada i tada se, dok organizam pokušava da povrati ravnotežu, javlja ponovna potreba za glukozom, i opet uzimamo nešto slatko.
''Kad ovaj proces traje godinama, ćelije mogu da postanu otporne na insulin, odnostno stvara se insulinska rezistencija, što može da dovede čak i do dijabetesa'', zaključuje Blagojević.
ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život
Sa željom da se nezdrave navike iskorene, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je kampanju ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', koja će trajati šest meseci i kroz različite sadržaje u vezi sa zdravim navikama, sportom i ishranom imati jedan cilj – da u Srbiji rastu zdrava deca.
Kroz istraživanja i teme koje se iz različitih uglova bave zdravljem predstavljaćemo načine da dete ostane zdravo, kako da se pravilno hrani i načine da se fizički aktivira i zavoli sport.
Naša misija će biti da promenimo poraznu statistiku i sprečimo razvijanje temelja za nastanak teških bolesti koje loša ishrana i fizička neaktivnost uzrokuju, ali i da ukažemo na povoljan uticaj dobrih navika na mentalno zdravlje.