POZITIVNA PROGNOZA: Mere ECB će oboriti kamate na kredite

Kako Tanjug prenosi, paket mera Evropske centralne banke, koji predviđa upumpavanje oko 60 miliona evra mesečno narednih 15 meseci će dovesti do pada kamata na kredite u Srbiji, jeftinijeg zaduživanja naše zemlje u inostranstvu i pozitivno će uticati na kurs dinara, prema rečima Izvršnog odbra Rajfajzen banke, Zorana Petrovića.

Za razliku od prošle godine, prema Petrovićevim očekivanjima, ove godine će Narodna banka Srbije biti neto kupac deviza na međubankarskom deviznom tržištu. Stoga, dinar će biti stabilan ili u blagom slabljenju, a to će biti korisno za poljoprivredu.

Petrović je u sinoćnom gostovanju na RTS-u rekao da će kapital u Evropskoj uniji biti jeftiniji, ako je suditi prema najavama Evropske centralne banke, koja je najavila da će relaksirati monetarnu politiku Unije.

Kako je on naveo, prvi put u evrozoni imamo negativnu mesečnu kamatnu stopu na bankarskom tržištu, jer jednomesečni euribor (dnevna referentna kamatna stopa na evro) je 0,008 odsto. To znači da ako nekome pozajmite novac, onda ćete morati još i da mu platite za to što mu činite uslugu. 

Tromesečni i šestomesečni euribor su danas jedva na nuli, tako da će sa daljim upumpavanjem novca u EU, kako je najavila Evropska centralna banka, očekuje se dalji pad kamata u evrozoni. Petrović je ocenio da će 85 odsto banaka u Srbiji, koje imaju većinski strani kapital, moći da snize kamate, jer će kapital u evrima pojeftiniti. To nije dobra vest za građane koji štede u evrima, zbog nižih kamata, ali je dobra vest za preduzeća koja će imati na raspolaganju jeftinije bankarske zajmove za investicije i poslovanje.

Srbija će imati i koristi od jeftinijeg evra zbog toga što će moći da se zadužuje pod povoljnijim uslovima na inostranom tržištu, prema Petrovićevim rečima. Što se tiče eventualnog pada bankarskih marži, on smatra da tako nešto nije moguće, jer je profitabilnost bankarskog sektora Srbije ubedljivo najniža u regionu već nekoliko godina unazad.

Vladimir Krulj, profesor ekonimije i savet ministra za evropske integracije u Vladi Srbije, u istoj emisiji je ocenio da je cilj mera Evropske centralne banke da se sa današnje deflacije do kraja 2016. godine stigne do inflacije od dva odsto i da se podstakne tražnja kroz rast investicija na teritoriji EU. Prema njegovim rečima, mere Evropske centralne banke će imati pozitivan efekat i na Srbiju, jer ne treba da zaboravimo da dve trećine našeg izvoza odlazi u zemlje EU.

Efekti mera Evropske centralne banke trebalo bi da se osete najkasnije do kraja godine i tada bi, prema najavama, kurs dolara i evra bili izjednačeni. Krulj je pojasnio da se najviše očekuje od rasta potrošnje u EU usled jeftinijeg rasta evra i rasta privredne aktivnosti, od čega će Srbija imati ekonomske koristi.