RASKRINKANA ZAVERA VEKA: GMO pravi od nas KANIBALE!
Napravljen je prvi korak ka trijumfu nauke nad prevarama i korupcijom
Pre nekoliko dana sud u Parizu prihvatio je rezultate do kojih je došao istraživački tim na čelu sa profesorom Žil Erik Seralinijem a oni su nedvosmisleni: Sve vrste GMO su otrovne kako za ljude tako i za životinje!
Prvi korak je napravljen
Francuski pravosudni organi dali su ovom istraživanju pravni legitimitet, dok su nezavisni mediji učinili da se šira javnost obavesti o detaljima ove "prevare stoleća" i postane svesna da je ulog u kockanju sa GMO jednostavno preveliki: u pitanju su životi miliona ljudi koji bi, bez hrabrosti i napora francuskih istraživača bili prepušteni na milost i nemilost multinacionalnih kompanija koje na umu imaju isključivo materijalnu dobit.
Dakle, Seralini i njegov tim saradnika okupljenih oko organizacije CRIIGEN (Komitet za nezavisno istraživanje i informacije o genskoj tehnici) napravili su krupan prvi korak ka trijumfu nauke nad prevarama i korupcijom.
U stručnim krugovima se smatra da će ova odluka francuskog suda imati globalni odjek i da će, kako navode, "pomoći da se svet oslobodi čudovišta u liku genetski modifikovanih organizama".
O čemu se zapravo radi
Istraživanja koja su se pune dve godine odvijala u najstrožoj tajnosti, što je bilo neophodno s obzirom na moć njihovnog glavnog protivnika oličenog u multinacionalnoj kompaniji Monsanto, dovela su do zastrašujućih otkrića. (OVDE možete pogledati kako je odreagovao njihov lobista kada su mu je novinar ponudio da popije preparat za koji je tvrdio da je potpuno bezbedan i preporučivao ga za konzumaciju)
Šta je GMO?
Genetski modifikovani organizmi se dobijaju isključivo u laboratoriji ukrštanjem gena jedne vrste sa genomom druge vrste. Npr. gen ribe se ubacuje u genom paradajza da bi se dobio paradajz koji je otporniji na transport, ima tvrđu pokožicu i duže se čuva u "upotrebljivom stanju". Ili se, recimo, ubacuje gen koji omogućava da se genetski modifikovana soja tretira totalnim pesticidom koji uništava sve sem te genetski modifikovane biljke uključujući korov koji je milenijumima opstajao – objašnjava profesor Ševarlić.
On dodaje da se ljudski gen ubacuje u genom pirinča, pa se postavlja pitanje da li će potrošači koji budu jeli takav pirinač postati kanibali jer jedu ljudske gene.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić je za portal SrbijaDanas pojasnio koliko su zapravo užasni zaključci do kojih je došao francuski tim.
- Četiri generacije pacova su ispitivane. Oni su hranjeni genetički modifikovanim kukuruzom i u drugoj generaciji imali su probleme sa unutrašnjim organima. U trećoj generaciji povećan je procenat jedinki sa kancerom, dok je u četvrtoj generaciji dramatično povećana nemogućnost jedinki da se reprodukuju. Dakle, laboratorijske životinje nisu mogle da sačuvaju ni postojeći broj jedinki, a kamoli da taj broj povećaju. – objašnjava Ševarlić i dodaje da sve ono što zadesi biljke i životinje, kad-tad će zadesiti i čoveka jer se on nalazi na vrhu lanca ishrane.
Po okončanju istraživanja rezultati su prosleđeni nezavisnim istraživačima koji su ih verifikovali a cela priča je obajvljena u poznatom naučnom časopisu "Fud i Tehnolodži“
U Srbiji zakon dobar ali primena neadekvatna
Trenutna situacija u Srbiji je takva imamo jedan od najrigoroznijih zakona protiv GMO kojim su zabranjeni uvoz, izvoz , prerada i promet proizvoda GMO.
Međutim, profesor Ševarlić smata da je problem u neadekvatnoj primeni zakona. - Kod nas ima ilegalnog uzgoja, pre svega genetički modifikovane soje, naročito u Mačvi, Banatu i delu Srema, gde izostaje adekvatna primena kaznene politika prema prekršiocima tog zakona - kaže Ševarlić i dodaje da je moguće da postoji problem i prilikom kontrole uvoza.
- Ne kontrolišu se svi kontigenti uvezenih roba već se vrši kontrola uzorka pa se tako dešava da su značajni kontigenti uvezene hrane koja je proizvedena na bazi GMO prisutni u našem prometu. To se pre svega odnosi na promet mesa i mleka uvezenih iz inostranstva od životinja koje su hranjenje genetički modifikovanom sojom i kukuruzom, a to meso na našem tržištu nema oznaku da je na bazi GMO. Naš zakon to ne propisuje i zbog toga inspektori ne dozvoljavaju da se to označi da se ne bi vršila diskriminacija. Tako da, praktično, idu na ruku proizvođačima i uvoznicima takve hrane.
Razume se, studija je izazvala momentalnu reakciju Monsanta koji je samo nekoliko sati po objavljivanju iste krenuo u besomučnu kampanju protiv Seralinija i koji je u naporima da odbrani svoje, pre svega materijalne interese, posegao za oprobanim metodama. Traženo je da se studija odbaci kao naučno neosnovana, uz apsurdnje tvrdnje poput one da je "Seralini koristio pogrešne pacove" (!?). Potegli su i svoje najjače oružje, korupciju, a cela sramna kampanja je na kraju rezultirala povlačenjem Seralinijevog članka, uz neverovatno obrazloženje da "zaključci nisu jasni".
Povlačenje članka izdejstvovao je Ričard E. Gudman, bivši radnik Monsanta koji je od strane te kompanije doveden na do tada nepostojeću funkciju u časopisu "Fud end tehnolodžis". On je imenovan za "zamenika urednika za biotehnologiju", a jedna od njegovih prvih "uredničkih intervencija“ bilo je povlačenje Seralinijevog članka kao "neosnovanog".
Međutim Seralini i njegov tim su nastavili istraživanja i studije na pacovima, da bi na kraju ustanovili alarmantan broj kancerogenih oboljenja , teških oštećenja organa i preranih smrti kod pacova hranjenih monsantovim proizvodom.
GMO pipci
O moći Monsanta svedoči i činjenica da je uspeo da pusti pipke i do nekih od najmoćnijih institucija u Evropi pa je tako komisija za GMO u EU pokušala da zabrani dalje širenje studije, dok je njeno telo EFSA (European Food Safety Authority) osudila studiju, iako sama nije sprovela nikakvu proveru iste.
Otrov na tanjiru, ili kako sve GMO može da vas ubije
Laboratorijska istraživanja ishrane životinja, utvrdila su da izvesni GMO usevi, uključujući i one koji su već pušteni u komercijalni promet, poseduju toksičke ili alergeničke efekte. Ovi efekti, koji su posledica samih GMO useva ili ostataka pesticida na njima, uključuju:
- Toksičnost jetre i bubrega
- Uvećanje jetre
- Poremećena funkcija jetre, pankreasa i testisa
- Ubrzano starenje jetre
- Poremećaji u funkcionisanju probavnog sistema i promene na nivou ćelija kod jetre i pankreasa
- Manje efikasna upotreba hrane i poremećaji varenja
- Promene u crevnim bakterijama
- Abnormalnosti tanking creva
- Prekomeran rast ovojnice stomaka, slično pre-aknceroznom stanju
- Izmenjena biohemija krvi, višestruko oštećenje organa i potencijalni efekti na plodnost mužjaka
- Poremećaji imuniteta,imunog odgovora i alergijske reakcije
- Poremećaji funkcije enzima u bubrezima i srcu
- Stomačne lezije i neobjašnjive smrti
- Viša gustoća ovojnice maternice
- Žestoke upale stomaka i otežala maternica
- Razlika u težini organa je čest znak toksičnosti ili bolesti
Kako je u Evropi
Kada se GMO tek pojavio, Evropska unija se saglasila da bez dozvole svih članica, neće prihvatiti ovakvu proizvodnju - kaže profesor Ševarlić - Naknadno su doneli odluku, pod pritiskom Amerike, da svaka zemlja može pojedinačno da odlučuje i da primat ima nacionalno zakonodavtstvo.
Prema Ševarlićevim rečima, zemlja pod najviše GMO hektara je Španija, pogotovo kada je u pitanju paradajz, a zatim i Poljska. U regionu najviše genetski modifikovanih polja ima Rumunija.
- GMO je potpuno liberalizovan u Rumuniji, gde su parcele prodavane strancima za 50 do 150 evra po hektaru - dodaje Ševarlić. - Najviše površine je pod sojom.
Na drugoj strani je Nemačka. Prema Internacionalnoj službi za nabavku poljoprivrednih biotehničkih aplikacija, ova zemlja je, nakon presude suda u Strazburu o uticaju GMO, dozvolila proizvodnju GMO hrane na simboličnih 19 hektara. Švedski poljoprivrednici obrađuju "mutirane" organizme na svega 16 hektara, Mađarska je u postupku zabrane uvoza.
Ograđuju samo polja
Države poput Italije i Slovenije donele su zakon o tome da se organska polja odvajaju po reginima od genetski modifikovanih. Tako su napravili posebne zone po zemlji u kojima se bave uzgajanjem mutirane hrane.
Međutim čini se da ovo i nije najbolji metod jer rezultati velikog broja studija pokazali su da GMO i ne-GMO usevi ne mogu "koegzistirati"
Naime prema rečima Branka Čičića, predsednika Fonda "Organska Srbija" GMO geni se ne mogu kontrolisati, ograničiti ili "opozvati".
- Jednom kada se oslobode u prirodnu sredinu, oni su u stanju da se održe i rašire kroz unakrsnu polinaciju i samo-osemenjavanje. Uz to, može doći do mešanja GMO useva sa ne-GMO usevima tokom žetve, prilikom skladištenja ili u transportu.
Iz ovih razloga, "koegzistencija" GMO i ne-GMO, odn. organskih useva neizbežno rezultira u GMO zagađenju ne-GMO i organskih useva. Ovo oduzima pravo na izbor poljoprivrednicima i potrošačima, na koji se način svi prisiljavamo da proizvodimo i jedemo hranu koja je potencijalo zagađena GMO-om, i tako do u nedogled - kaže Čičić.
Pitali smo i naše građane da li znaju šta je to GMO i da li bi takve proizvode koristili u svojoj ishrani. Pogledajte: