Ratna istorija je puna "Milosrdnih anđela" (FOTO)
Retko kada je svet bio toliko usredsređen na vazdušne napade jedne vojne sile po urbanim zonama kao prošlog leta u Gazi, piše danas AP, uz ocenu da vojna akcija Izraela nije usamljen slučaj ubijanja civila iz vazduha, i da se na dugačkoj listi žrtava nalaze Drezden, Japan, Vijetnam, Irak, Avganistan, Čečenija, Alžir, Sirija i Srbija.
AP piše da je tokom tri meseca 1999. godine NATO bombardovao Srbiju bez dozvole Ujedinjenih nacija, s namerom da prinudi srpske snage na povlačenje s Kosova i Metohije. Pozivajući se na jedan izveštaj, napravljen za haški Tribunal, navodi da je tada, "kako se čini, poginulo oko 500 civila".
U izveštaju se posebno ukazuje da su na meti bile i "neke labavo definisane kategorije poput vojno-industrijske infrastrukture, ministarstava, kao i neke potencijalno osetljive kategorije, kao što su mediji i rafinerije".
Podseća se da je u građanskom ratu u Siriji, koji traje skoro četiri godine, poginulo blizu 220.000 ljudi, od čega su gotovo polovina civili od kojih su mnogi žrtve avijacije sopstvene vlade.
Izraelu takođe nije prvi put da ubija civile bombama - on je to činio u ranijim vojnim akcijama protiv Palestinaca, ali i tokom ratova u Libanu.
AP navoodi da su SAD ubijale civile iz vazduha u nedavnim konfliktima u Iraku i Avganistanu, a pre toga u Vijetnamu i Koreji.
U Drugom svetskom ratu, SAD i saveznici razorili su bombama Drezden u Nemačkoj i u tokom koncentrisanom napadu usmrtili 25.000 žitelja tog industrijskog grada.
SAD su avgusta 1945. godine bacile dve atomske bombe na Japan, na gradove Hirošimu i Nagasaki, koje su u momentu usmrtile 130.000 ljudi, ali je, kako ukazuje AP, verovatno manje poznato da su SAD pet meseci ranije tukle Tokio konvencionalnim bombama, od čega je poginulo 100.000 žitelja japanske prestonice (najsmrtonosniji pojedinačni napad u Drugom svetskom ratu).
AP podseća i na mnogobrojne slučajeve nacističkog bombardovanja u tom ratu, koji su odneli milione žrtava, a posebno izdvaja bombardovanje Londona, tokom "Blickriga", u kojem je poginulo 28.000 ljudi.
Kolonijalna Francuska je bombardovala Alžir u ratu koji se završio nezavisnošću te severnoafričke zemlje, a za sedam godina pokušaja Pariza da je zadrži pod vlašću poginulo je između 350.000 i 450.000 alžirskih civila. Pre toga, prilikom gušenja ustanka u alžirskom gradu Setifu, 1945. godine, poginulo je, po francuskim izvorima, 15.000 ljudi, a po alžirskim 45.000.
AP podseća na rusko gušenje separatističke pobune u Čečeniji, i da je 1994. i 1995. godine Rusija bombardovala glavni grad te republike Grozni. U to vreme, dodaje agencija, to se smatralo najžešćom vojnom akcijom na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Rusija je potom u Drugom čečenskom ratu 1999. godine sravnila Grozni sa zemljom, piše AP i dodaje da broj žrtava nije poznat.
I skorašnja istorija Latinske Amerike bogata je konfliktima u kojima su vlade tukle iz vazduha po civilima, na primer u Čileu 1973. godine, posle svrgavanja socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea, i u Argentini za vreme diktature 1976-1983.
AP ukazuje na ustanovljavanje tribunala za ratne zločine i na Međunarodni krivični sud i ocenjuje da bi to moglo da odvrati lidere od akcija protiv civila.
Međutim, podseća agencija, krivično gonjenje u ovakvim slučajevima je politički komplikovano što omogućava da krvoprolića bude i dalje.