SAVETI: Ostavite dete na trotoaru i ne gledajte ga u oči!
Šta raditi da biste pravilno vaspitali klince.
- Mamaaaa, piški mi se!
- Mamaaaa, daj mi čašu!
- Mamaaaa, skloni se, ne vidim TV!
- Neeeeću spanać! FUJ!
- Kakva je ovo majica, rekla sam da hoću roze! R-O-Z-E!
- Kupi miiiii!
- 'Ajde da se igraaamooo, šta si sad u'vatila da kuvaš!?
Ako i vi muku mučite sa decom koja su sve zahtevnija, pročitajte nekoliko saveta poslatih sa raznih strana sveta.
1) U Norveškoj klinci spavaju napolju čak i kada je temperatura ispod nule.
Detinjstvo je tamo veoma institucionalnizovano. Kada dete napuni godinu dana, on ili ona počinje da ide u Barnehage (vrtić). Roditelji plaćaju nekoliko stotina dolara mesečno i njihova deca su zbrinuta od 8 ujutru do pet popodne. Deca do treće godine provode mnogo vremena napolju, čak i kad je temperatura ekstremno niska. Nije neobično ni retko da vidite klince kako spavaju u kolicima tokom jezivo hladne skandinavske zime.
Čak i uz vidne benefite koje država pruža, neki roditelji u Norveškoj žale se na manjak kreativnosti u pristupu roditeljstvu. Dok u Americi postoji nekoliko stilova roditeljstva, Norvežani smatraju da postoji samo jedan ispravan način da odgajate decu – svi klinci idu u krevet u 7, svi idu u isto predškolsko, svi nose čizme, svi jedu iste obroke...
2) Mame u Vijetnamu treniraju decu da piške na komandu
To nad podseća na Pavlovljev eksperiment sa psima. Samo što su ovo mame i deca koja piške. Roditelji počinju sa uvežbavanjem tako što zviznu svaki put kada beba počne da piški. Uskoro beba počne da povezuje zvižduk sa malom nuždom i eto ga! Ne zvuči li to pomalo čudno? Kao da vam je beba patuljasti šnaucer koji zahteva totalnu dresuru? Pa, dovoljno je reći da zahvaljujući takvom pristupu, bebe u Vijetnamu nose pelene samo devet meseci. Šta sad kažete?
3) Gusijski narod iz Kenije tradicionalno izbegava da gleda bebe u oči
Gusijske mame nosaju svoje bebe svuda, ali ne obaziru se na njihova gugutanja. Radije skrenu pogled kad dete počne da "brblja". Zapadnjačkom senzibilitetu to možda zvuči malo surovo, ali u kontekstu gusijske kulture takav potez ima više smisla. Kontakt očima je veoma moćan akt koji govori "ti si glavni", što nije poruka koju roditelji žele da pošalju svojoj deci. Istraživači kažu da je rezultat toga to što gusijski klinci zahtevaju mnogo manje pažnje i znatno su samostalniji.
4) Danci ostavljaju decu na pločniku dok šopinguju
Dok se roditelji švrćkaju po prodavnicama ili jedu u restoranima, klinci ih čekaju na trotoaru ispred jer Danci veruju da je to od velike važnosti za njihovo zdravlje i srčani razvoj. U Njujorku je uhapšen par (jedno od njih je iz Danske) zato što su ostavili dete ispred restorana dok su jeli unutra. U Danskoj je to savršeno normalno, bilo gde drugde gledaće vas kao ludaka koji zapostavlja svoje potomke.
5) U Polineziji se deca staraju o deci
Ne govorimo o tome da stariji brat čuva mlađu sestricu. Ne, reč je o organizovanom dečjem kolektivu. Odrasli se staraju o deci, ali čim ona prohodaju postaju predmet brige druge dece. Predškolci se uče kako da smire bebe, a deca do treće godine postaju samostalna jer su naučena da je to jedini način da se druže sa starijom decom. U zapadnoj civilizaciji takav potez bio bi okarakterisan kao zanemarivanje dece i verovatno bi bio poređen sa horor filmovima.
6) Deca u Španiji ostaju budna do kasno u noć!
Porodice u Španiji fokusirane su na društvene i interpersonalne aspekte dečjeg razvoja, pa je roditeljima potpuno strana zamisao da šalju klince na spavanje u sedam uveče. Njihova deca idu tek u deset u krevet, kako bi učestvovala u večernjem porodičnom životu. Isto je i u Argentini...
7) Nagrada za roditeljstvo ide pigmejskim očevima iz plemena Aka
Muške i ženske uloge se smenjuju, pa tako dok žene love, muškarci čuvaju decu. A onda malo obrnuto. Zato postoji izvestan nivo fleksibilnosti koji je u našem društvu nepoznat. Aka očevi uskaču u ulogu mame bez sekunde premišljanja i bez gubljenja "statusa", nema opasnosti od toga da će se "poslovi" pomešati.
8) Japanci puštaju decu da izlaze sasvim sami
Roditelji u Japanu dozvoljavaju svojoj deci mnogo nezavisnosti posle nekog izrasta. Nije retkost da vidite kako sedmogodišnjaci, pa čak i četvorogodišnjaci idu metroom sami. Trčkaraju bez igde ikoga, lutaju po gradu i nikoga to ne brine.
9) Mali Francuzi jedu sve
Ali ne i grickalice. Važi pravilo – ako nekoliko puta probaš nešto, svideće ti se. Rezultat mnogih "zakona o hrani" u Francuskoj jesu klinci koji jedu sve što jedu i odrasli – od guščje džigerice do buđavog sira.