Srbija najveći izvoznik naoružanja u Jugoistočnoj Evropi

"Od prihoda ostvarenih izvozom moguće je sprovesti modernizaciju vojnih snaga Srbije, ulagati u revitalizaciju postojećih kapaciteta namenske industrije i konačno usmeriti veća sredstva u istraživanje i razvoj NVO“, rekao je Gašić u parlamentu, obrazlažući Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme.

Ministar je naveo da je broj izdatih dozvola za izvoz i uvoz kontrolisane robe u ministarstvu nadležnom za poslove spoljne trgovine konstantno rastao, kao i njihove vrednosti.

Nabrajajući taksativno broj izdatih dozvola za izvoz, Gašić je rekao da je u 2006. izdato 300 dozvola, u vrednosti od oko 346 miliona dolara, u 2007. izdate su 372 dozvole u vrednosti od oko 300 miliona dolara, u 2008. izdate su 343 dozvole u vrednosti od oko 581 miliona dolara, a u 2009. izdato je 360 dozvola u vrednosti od oko 467 miliona dolara.

U 2010. godini izdato je 348 dozvola u vrednosti od oko 757 miliona dolara, u 2011. izdato je 324 dozvola ukupne vrednosti oko 369 miliona dolara, u 2012. izdato je 366 dozvola u ukupnoj vrednosti od oko 460 miliona dolara, a prošle godine 444 dozvole u vrednosti od oko 775 miliona dolara.

Ove godine, zaključno sa 30. junom izdato je 190 dozvola, rekao je Gašić. On je dodao da, kada je reč o uvozu, u 2006. godini izdato je 100 dozvola u vrednosti od oko 12 miliona dolara, u 2007. godini 135 dozvola u vrednosti od oko 57 miliona dolara, u 2008. godini 176 dozvola vrednosti od oko 129 miliona dolara, dok su 2009. godine izdate 182 dozvole u vrednosti od oko 111 miliona dolara.

U 2010. godini izdate su 152 dozvole u vrednosti od oko 79 miliona dolara, u 2011. godini 148 dozvola u vrednosti od oko 55 miliona dolara, u 2012. godini 134 dozvole ukupne vrednosti 30,19 miliona dolara, a prošle godine 193 dozvole ukupne vrednosti od oko 54 miliona dolara. U 2014. zaključno sa 30. junom izdate su 103 dozvole.

Minsitar je istakao da, ukoliko bi se uporedili podaci o izvozu i uvozu, vidi se da je, na primer u 2013. godini izvoz naoružanja i vojne opreme bio gotovo 15 puta veći od uvoza, što znači da je po ovom osnovu ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom.