SRPSKI ANALITIČARI: "Odlaganje rešavanja krize otežaće život običnim građanima Grčke"
Za Grčku je bolje da ostane u EU i trenutno raspoloženje javnog mnjenja je da dve trećine građana želi da ostane u evrozoni, ali se u toj zemlji moraju sprovesti korenite strukturne i ekonomske reforme, ocenili su analitičari.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić rekao je da je za Grčku bolje da ostane u EU zbog nepoznatih efekata koji takav čin može da proizvede po obe strane.
Grčka je, iako nije proglasila bankrot, praktično prestala da uplaćuje spoljne dugove, podsetio je Pitić i ocenio da je propuštena šansa da se postigne dogovor kreditora i grčke vlade.
Zemlje izvan EU mogu imati interesa da finansijski pomognu Grčkoj
"Svako odlaganje rešavanja krize u Grčkoj otežaće život običnim građanima", upozorio je Pitić i dodao da se može desiti da će neke zemlje, izvan EU, imati interesa da kratkoročno finansijski pomognu Grčkoj iz političkih interesa ili zbog učešća u nacionalizaciji imovine.
Odgovarajući na pitanje da li može doći do prelivanja krize iz Grčke u okolne i zemlje EU, Pitić je ocenio da evrozona to neće osetiti, osim kratkoročnog šoka koji će se odraziti na pad evra i dodao da on čak ne očekuje da će u tom slučaju ni investitori reagovati nervozno.
Pitanje je kako će reagovati druge zemlje, poput Perua, ukoliko strani kreditori popuste i pristanu na uslove Grčke, zato što te druge zemlje mogu s punim pravom da traže od stranih poverilaca povoljnije uslove i olakšice u otplati spoljnih dugova, kao u eventualnom slučaju Grčke, predočio je Pitić.
Krulj: Pad kreditnog rejtinga Grčke je stavlja u poziciju Somalije ili Zimbabvea
Savetnik u Vladi Srbije i profesor na belgijskom univerzitetu u Luvenu Vladimir Krulj rekao je da je izgubljeno obostrano poverenje u pregovorima Vlade Grčke i predstavnika EU i ocenio da pad kreditnog rejtinga Grčke stavlja tu zemlju u poziciju, naprimer, Zimbabvea ili Somalije.
Pitanje je koliko grčka javnost upoznata sa javnim finansijama svoje zemlje i koliko zna da je Grčkoj dat moratorijum na plaćanje kamata za kredite do 2025. godine, predočio je Krulj.
Krulj smatra da je Grčka pripremila plan "B" u slučaju izlaska iz EU, tako što će nacionalizovati svoje banke da bi ograničila bankarske operacije i raspolaganje kapitalom.
Ukoliko Grčka i izađe iz evrozone, ona mora da sprovede korenite strukturne i ekonomske reforme, ukazao je Krulj.
Marković: Problem grčke krize leži u politici
Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković ocenio je da je grčka javnost stekla pogrešan utisak o potezima premijera Aleksisa Ciprasa, jer je on učinio ustupke Briselu i to prikazao kao svoju pobedu.
Marković je ocenio da je raspoloženje javnog mnjenja u Grčkoj takvo da dvotrećinska većina želi da ostane u EU i podsetio na Ciprasove reči u današnjem obraćanju javnosti da odbijanje dogovora sa kreditorima ne znači izlazak iz EU.
Problem grčke krize leži u politici, ocenio je Marković i podsetio da su 2008. godine Grci imali standard kao najrazvijenije zemlje EU, ali se ekonomska situacija pogoršavala iz godine u godinu.
Već 2014. godine su građani izgubili strpljenje i na izborima glasali za Ciprasa, iako su javne finansije bile konsolidovane, počeo rast ekonomije i kratkoročne obaveze države pretvorene u dugoročne, objasnio je Pitić.