Studenti se pitaju: "Na šta troše naš novac?" (INFOGRAFIK)

Na beogradskom Univerzitetu nema umetničkih fakulteta, za koje se ispostavilo da su najskuplji, pa je u objavljenoj analizi to, u proseku, snizilo cenu studija.

Prorektor Univerziteta u Beogradu, prof. dr Miodrag Popović, rekao je da je logično da su fakulteti na gubitku i da cena nije realna. Prema njegovim rečima, računica je jasna ako se zna da, u proseku, jedan student košta 240 hiljada dinara, a zna se da su školarine i po tri puta manje.

"Ako se pogleda ova analiza, jasno je da su beogradski fakulteti među najjeftinijima u Srbiji", rekao je dr Popović, a piše Politika.

Akademci su protiv dodatnog opterećenja i za svoj i za roditeljski džep u bilo kom smislu, pa tako upozoravaju dekane da moraju da se konsultuju sa svojim studentskim parlamentima, ako, zaista, nameravaju da podignu školarine. Ovde se, izgleda, ne pita ni Ministarstvo prosvete, jer je konačna odluka na savetima fakulteta.

Dekani se pravdaju inflacijom, uputstvom prosvetnih vlasti  da moraju sve takse da objedine kroz školarinu i da država ne daje dovoljno, pa oni moraju da se snalaze. Ipak, dr Milovan Šuvakov kaže za Politiku da fakulteti upisuju samofinansirajuće studente i da je činjenica da im se isplati. Dodaje da, u većini slučajeva, država preplaćuje budžetske studente.

Predstavnici studetskih organizacija godinama zahtevaju precizne podatke od fakultetskih uprava o tome šta sve fakultet do fakulteta uračunava u školarinu, gde se taj novac troši i zašto iste studije koštaju različito u zavisnosti od toga u kojem gradu je fakultet. Tako je, recimo, moguće da isti indeks, u različitim gradovima ima čak šest različitih školarina, prenosi Politika.