Trafike - moderni kavezi robovlasničkog sistema
Da u Srbiji nema posla znaju već i ptice koje su nas samo preletele u prolazu, tako da o onima koje nas posmatraju sa grane nema potrebe da govorimo. Poslodavci ovu situaciju sve više i sve bezobraznije iskorišćavaju znajući da su zaposleni svesni da su izuzetno lako zamenjivi na tržištu rada. Iz tog razloga radnici pristaju na raznorazne neljudske tretmane, ćute kada im se preti i obaraju glavu kada ih ucenjuju.
Situacija je naročito alarmantna u srpskim trafikama. Više sagovornika portala Srbija Danas, koji su iz sasvim razumljivog straha od gubitka posla i drugih vidova kažnjavanja želeli da ostanu anonimni, požalilo se na zverske tretmane nedostojne ljudskog bića od strane poslodavca.
Prodaja po svaku cenu
Sigurno ste se prilikom kupovine u trafikama više puta našli u sitaciji da vam prodavac ničim izazvan ponudi neki proizvod. Sigurno je i da vam je to izgledalo kao nametljivo, pa i pomalo bezobrazno.
Prodavci su, međutim, primorani da postavljaju ta naizgled besmislena pitanja, jer im se ukoliko to ne učine od plate odbije neverovatnih 30 odsto. Poslodavci su, naime, procenili da nije dovoljno da prodavci pitaju mušteriju ono dobro, staro ''želite li još nešto'', već se prodaja mora povećavati dosadnim i upornim insistiranjem koje mušteriju samo odbija.
Naši sagovornici kažu da je stvar u tome da neko za debele pare sklopi ugovor sa određenim dobavljačima, pa su određeni proizvodi na ''aktivnoj prodaji''. Prodavci su u obavezi da u toku unapred zacrtanog vremenskog perioda ostvare najmanje minimalnu prodaju proizvoda koji je u kategoriji aktivne prodaje. Ukoliko u tome ne uspeju, kažnjavaju ih smanjenjem plate. Naši sagovornici, međutim, naglašavaju da reč ''kazna'' ne smeju pomenuti u razgovoru sa nadređenima, nego da se radi o ''destimulaciji''.
Prodavci se dovijaju kako znaju i umeju, pa najčešće sami kupuju proizvode, uglavnom žvake i upaljače, da bi dostigli minimum prodaje i izbegli posledice.
Gde su sada sindikati?
''Nemamo WC, nemamo klimu, snimaju sve što pričamo što je protivzakonito, ne dobijamo platu na osnovu radnih sati, nego se broj radnih dana u mesecu množi sa osam, iako je čest prekovremeni rad. Topli obrok je 25 dinara za ceo mesec, regres za odmor oko 600 dinara. Godišnji odmor ne dobijamo kada hoćemo, nego nadređeni odlučuju o tome i obaveštavaju nas prekasno, tek desetak dana pred odmor. Temperatura leti nekad dostigne i neverovatnih 46 stepeni, a nemate čime ni da se umijete ni da operete ruke. Pljačke su učestale na svim lokacijama, ali radno vreme nije skraćeno'', kaže jedan od naših sagovornika.
''Mokrite u kofu!''
Jedna naša sagovornica nam se požalila da joj je poslodavac prilikom stupanja u radni odnos rekao da mora da se sprijatelji sa radnicima iz okolnih lokala da bi joj dozvolili da koristi njihov toalet, naglasivši joj da će, ukoliko u tome ne uspe, morati da urinira u kofu.
Ucene, vikanje i pretnje svakodnevica
Prodavci sa kojima smo razgovarali su nam ispričali kako sumnjaju da su im u objektima u kojima rade postavili prisluškivače kako bi znali da li baš svakom kupcu nude proizvode na akciji. Nije retko ni da se nadređeni sakriju iza nekog drveta, stuba i slično, a zatim iskoče i krenu da urlaju, prete i ucenjuju zbog nekog propusta. Čak je i raspored dnevne štampe isplaniran, kaže naša sagovornica. Na primer, ''Informer'' se vidi samo do R, ''Kurir'' ceo, ''Naše novine'' do O. Ukoliko neko od mušterija birajući novine poremeti ovaj sistem, opet se prodavac ''udara po džepu''.
Pogledajte i: