TUGA DO NEBA: Šestoro dece živi u šumi
Svi u Rožajama znaju za slučaj šestoro dece koja žive u jako teškim uslovima. Socijalna služba izdvaja mesečnu pomoć za njih, humanitarne organizacije ih ne zaobilaze, ali sve to nije dovoljno da bi zdravo odrastali.
U šumi pored Rožaja živi šestoro dece, uzrasta od šest meseci do 10 godina. Rastu u kolibi, bez struje, vode, kupatila. O sebi ne mogu da brinu sami, niti su dovoljno stari da za sebe zarade hranu. U dva braka izrodila ih je Rožajka Nermina Ledinić, i sada je u velikim problemima jer od očeva svoje dece nema nikakve pomoći.
"Tražili su od mene da ih dam u dom, ali nisam mogla. Sa mnom su, pa kako nam bude", kaže Nermina.
Posebno su sada zabrinuti pedijatri rožajskog Doma zdravlja, jer znaju da se šestomesečna beba teško živi u kolibi od oblovine koja nema nikakvu izolaciju, a da su u Rožajama temperature od novembra ispod nule.
"Znala sam u kakvoj su situaciji, ali od kada sam videla u kakvim uslovima živi šestoro dece, ne mogu da se smirim. Ta deca pate", ispričala je lekar pedijatrijske ambulante. Nekoliko puta nosila je porodici Ledinić hranu i odeću. Njima bi, apeluje ona, sada najneophodnije bilo da zimu provedu na nekom toplijem mestu.
"Koliko god da lože, onu brvnaru ne mogu da zagreju, nema izolacije. Teško će i bez vode i bez struje. Nemaju mleko, a bebi je to jedina hrana. Videla sam kad je njih šestoro tri litra popilo za tren. Gladni su", rekla je ona.
Nermini Ledinić kuća je pre nekoliko godina izgorela u požaru u Radetini. Tada su se preselili u grad i živeli kao podstanari. Na veresiju je onda uzela brvnaru tri sa tri za 1.800 evra. Postavila je u šumi u blizini grada. Svakog meseca plaća ratu po 100 evra, a ostalo joj je da izmiri još 1.400. U kolibi ima dva stara kreveta, komodu i stočić, a od socijalne pomoći ostane joj 70 evra.
Nermina decu kupa u koritu, vodom koju donosi sa bunara. Za piće pozajmljuje od komšija koji su daleko.
"Nemam uslova za higijenu, ali se snalazim”, rekla je Nermina, prenose Vijesti.
Šestoro dece i ova žena ustaju sa prvim svitanjem, a odlaze u krevet sa prvim mrakom, jer se sveće pale samo za nuždu. Sve što se dešava između svitanja i zalaska sunca za ovu decu je borba za opstanak. Nermina kaže da je navikla da živi u teškim uslovima, ali da deca nisu.
"Ne znam šta im treba. Sve. Hrana i odeća. Ništa od toga ne mogu sama da im obezbedim", kaže Nermina.
Dvoje kasni sa školovanjem
Nerminine najstarije ćerke od osam i 10 godina idu u drugi razred osnovne škole. Nisu krenule na vreme, jer majka nije imala uslova da ih pošalje. Desetak dana prvog polugodišta nisu išle na časove. Bilo je hladno, pao je sneg. Tri do četiri kilometra do škole nisu mogle da prepešače jer nisu imale zimsku obuću i garderobu. "Ipak, nisu loši đaci, jedna je razred završila dobrim, a druga vrlodobrim uspehom", ispričala je Nermina.
Pogledajte i: