UBICE KARAĐORĐA UMIRALE U STRAŠNIM MUKAMA: Na današnji dan je ZVERSKI ubijen veliki Vožd!

Karađorđe je sahranjen na mestu ubistva, a vek kasnije njegovi posmrtni ostaci preneti su u crkvu Svetog Đorđa u Topoli, koju je uoči Prvog svetskog rata podigao njegov praunuk Kralj Petar Prvi. I na mestu Karađorđeve pogibije u Radovanjskom lugu, po naređenju njegovog potomka Aleksandra Karađorđevića, podignuta je pravoslavna crkva. Ubistvo velikog srpskog junaka, čija junaštva i veština komandovanja nisu mnogo zaostajali od legendi koje su nastale i pre njegove smrti, iazvalo je veliku tugu i ogorčenje naroda. Ali izgleda da je kumoubistvo na veliki hrišćanski praznik stigla i božija kazna. Jer, svi učesnici ove zločinačke zavere doživeli su tragičan kraj.

VELIKI USPEH KRALJEVSKE VINARIJE SA OPLENCA: Evo koja vina su dobila zlatne medalje

Nakon što je ovaj odradio krvavi posao koji koji mu je poverio, knez Miloš je Vujicu Vulićevića unapredio u nahijskog kneza. Međutim, zvanje i vlast nisu mogle da ga zaštite od prezira sopstvenog naroda. Kad god su mogli, ljudi su ga izbegavali. Uzalud je objašnjavao da je bio primoran da počini zločin, jer mu je Miloš ostavio da bira između svoje i Karađorđeve glave. Oni koji su smeli da mu se otvoreno suprostave, optuživali su ga da je, nakon što je prihvatio zadatak koji mu je knez dao, trebao da pošalje nekog od svojih poverljivih ljudi u Radovanjski lug i obavesti kuma da beži. I tako kumu spasi glavu, a sebi obraz i dušu. Da bi umanjio prezir naroda i koliko-toliko umirio sopstvenu savest platio je da se dva kilometra od Radovanjskog luga prema Velikoj Plani podigne crkva brvnara, koju je narod prozvao Pokajnica. I na izgradnju crkve pala je senka zato što je narod pričao da je ona finansirana zlatnicima koji su nađeni kod Karađorđa.

Savremenici su ostavili svedočanstrvo da je Karađorđe iz Rusije došao sa „bisagama zlata“, što deluje logično, jer se u Srbiju vratio sa namerom da podigne ustanak. A valjani ustanak ni onda, kao ni sada, nije bio moguć bez para i džebane. Međutim, nije poznato šta je bilo sa Karađorđevim zlatom, da li ga je Vulićević prisvojio, poslao Milošu.  Dva „detalja“ o ovom zločinu potpuno su nepoznata „široj javnosti“: da je sve glavne učesnike ali i njihove porodice ubrzo zadesila užasna sudbina i da vojvoda Vujica Vulićević, čovek koji je organizovao kumeubistvo koje je ostavilo neizbrisiv pečat u srpskoj istoriji, kao i da njegova žrtva, počiva u oltaru jedne crkve.

OVO MORATE DA ZNATE: Na Sretenje dve srpske revolucije!

Loza naredbodavca zločina Miloša Obrenovića je ugašena. Bez naslednika i tragova nestala je i porodica Dragića Vujkića iz Radovanja, na čijem zemljištu je Karađorđe ubijen. Vujicu Vulićevića i Nikolu Novakovića, koji je sekirom posekao vođu Prvog srpskog ustanka i jednog od najvećih vojskovođa u novijoj istoriji civilizacije, sopstvena prerana smrt spasila je da gledaju teške i prerane smrti svojih najmilijih. Posmrtni ostaci vojvode Vulićevića počivaju u manasiru Svetog Arhangela Gavrila, u selu Kusadak kod Smederevske Palanke, jednoj od najstarijih pravoslavnih svetinja u srednjoj Srbiji.

OPLENAC: Obeležena godišnjica smrti kralja Petra I Karađorđevića

Serija neobičnih i tragičnih događaja počela je kada se Karađorđe, posle četiri godine provedene u dobrovoljnom izgnanstvu u Rusiji, vratio u Srbiju.
Dok je bio u Rusiji održavao je vezu sa velikim prijateljem i kumom Vujicom Vulićevićem, svojim vojvodom i saborcem iz mnogih ljutih bojeva protiv desetostruko nadmoćnije turske armije. Vulićević je o svemu obaveštavao Miloša Obrenovića. Velika je verovatnoća da su kumovi (Karađorđe je bio u kumovskim vezama i sa Obrenovićima) lažnim informacijama koje su mu slali o stanju u Srbiji i raspoloženju naroda, i namamili vođu Prvog srpskog ustanka da se u julu 1817. godine zaputi nazad u otadžbinu. Sa namerom da podigne novi ustanak protiv Turaka. Na Vujičin predlog, Karađorđe je za svoju bazu izabrao Radovanjski lug, duboku i šumom obraslu dolinu udaljenu desetak kilometara od Velike Plane, vlasništvo meštanina Dragića Vujkića, u koji je stigao sa svojim vernim pratiocem Naumom. 

SRAMNA MUSLIMANSKA PESMA O KLANJU SRBA NA BOŽIĆ: "Mjesto popa što sveti vodicu, došetao Naser u Kravicu"

Karađorđe i Vujica su se sastali u Radovanjskom lugu i zajedno pojeli večeru koju je Vujica doneo iz svoje Azanje. Pred zoru, 26. jula, bio je veliki svetac Arhangel Gavrilo, dok je Karađorđe spavao, unajmljeni ubica Nikola Novaković ga je ubio sekirom. Za ubistvo je iskoristio trenutak kada je Naum otišao na obližnji potok, po vodu.

Mrtvom Karađorđu, Novaković je jataganom odsekao glavu i predao je Vujici Vulićeviću, koji je odneo Milošu. 
Da li zbog podizanja crkve Pokajnice, ispovedanja u kojem je svu krivicu za kumoubistvo pokušavao da prebaci na kneza, razmirica oko Karađorđevih para ili svega toga pomalo, Vulićević je ubrzo pao u nemilost kneza Miloša, koji mu je oduzeo upravljanje nahijom i proterao ga u Tursku. Kada se nekoliko godina kasnije vratio u Srbiju sa sobom je doneo brojna odličja i darove koje je u turskoj državi „zaslužio“ zbog ubistva među Turcima ozloglašenog Crnog Đorđa. Međutim, Miloš je naredio da mu se sve to oduzme. Ostatak života Vulićević je proveo u siromaštvu, prezren od ljudi i teško bolestan. Umro je 1828. godine, samo jedanaest godina nakon što je ruke uprljao kumovskom krvlju. Po jednoj verziji, umro je prirodnom smrću. Po drugoj, verovatnijoj, otrovao ga je njegov kum, Karađorđev rođak, Gmitar Petrović.

TAJNA ORGANIZACIJA SRPSKIH OFICIRA: Sve tajne "Crne ruke" o kojima se ćutalo

Sahranjen je tik pored crkve Arhangela Gavrila, u Pinosavi, kod Kusadka, koja je u to vreme bila brvnara, nedaleko od groba njegovog komšije i prijatelja Milivoja Đaka.  Kao nekadašnji smederevski knez i Karađorđev vojvoda, Vujica Vulićević je prilikom većih svetkovina imao svoju svečanu stolicu u seoskoj crkvi. Druga svečana stolica pripadala je njegovom prijatelju Miloju Đaku, jednom od najpoznatijih trgovaca stokom u tadašnjoj Srbiji.
Hroničari su zabeležili da je na Arhangela Mihaila 1817. godine na službi u crkvi bila cela Vujičina porodica, ali da je njegova stolica bila prazna. Milivoj Đak je upitao Vulićeviće šta je sa Vujicom. Odgovorili su mu da je juče negde otišao i da se nije vratio. Sluteći zlo, Milivoj se udario rukom po čelu i rekao: „Znači ja sam sledeći“.
Međutim, poživeo je još sedam godina, sve do 1825. godine, kada je podigao ustanak protiv Miloša Obrenovića. Bila je to prva socijalna buna protiv kneževe samovolje, kojom je Srbiju globio gore od Turaka. Miloš je u Kusadak poslao vojsku koja je bunu lako ugušila a njene kolovođe umorila na zverski način.

BLUDNE SLIKE SRPSKIH PRINČEVA! A evo i kako je reagovao kralj Aleksandar II! (FOTO)

Miloje Đak je obešen. Miloš je zabranio da se njegovo telo skine sa drveta, pa je to učinjeno tek kada je ono počelo da se raspada. Sahranjen je pored same seoske crkve, gde će mu se tri godine kasnije pridružiti i Vujica.
Kada je 1870. godina na mestu brvnare građena sadašnja crkva, od grubom materijala, njeni temelji prošireni su i na dva groba, koja su ostala ispod oltara. Vujica Vulićević već 145 godina počiva pod levom, a Miloje Đak pod desnom pevnicom. Ko je odlučio da se crkva proširuje, ali da se posmrtni ostaci ne diraju, nije poznato.
Iza Vujice su ostali sin i kćerka, ali su oboje mladi umrli. Prerana smrt pokosila mu je i svu njegovu unučad. Karađorđev ubica Nikola Novaković, progonjen grižom savesti, je poludeo. Poginuo je tako što je nesrećnim slučajem pao na vodenički vitl koji ga je bukvalno smrvio. Sin mu je umro mlad, u teškim mukama, a kćerka mu je poludela. Dragiću Vujkiću, na čijoj zemlji je Karađorđe ubijen, naprasno su pomrli svi ukućani, tako da je kraj života dočekao potpuno sam, u velikom siromaštvu.

Autor teksta je Dušan Marić

Političke svađe koje su obeležile istoriju Srbije