Valentina Terješkova (1937)
U svojoj davdeset šestoj godini ušla je u svetsku istoriju na velika vrata. Juna 1963. godine provela je dva dana, 22 sata i 50 minuta u vasioni i prevalila kosmosom skoro dva miliona kilometara. Samo četiri godine pre nego što će ući u veliki svemirski brod i otisnuti se u orbitu, prvi put je sela u avion, a kada je ušla u njega odlučila je da više nikada iz njega ne izađe.
Prva i najslavnija žena kosmonaut skromno je živela u provincijskom gradiću Maslenikovu zajedno sa majkom i starijom sestrom jer joj je otac poginuo u Drugom svetskom ratu, ne sluteći da će postati jedna od najčuvenijih žena na svetu.
Kao mlada brzo se osamostalila i zaposlila u fabrici guma, a kasnije u tekstilnoj industriji.
Kuća njene porodice nalazila se blizu pruge i kao mala stalno je maštala kako će kada poraste biti mašinovođa. Sudbina joj je, međutim, namenila nešto sasvim drugo, što ni u najluđim snovima nije mogla da zamisli. U vreme njenog detinjstva daleki kosmos i nebeske visine, bile su čovečanstvu nedostupne, ako i vekovima ranije. Čovek je pravio tek prve korake prema kosmičkom beskraju.
Na nagovor jedne drugarice upisala se u mesni aeroklub i padobransku školu. Prvi skok izvela je 1959. godine, a skočila je 125 puta. Tada je imala dvadeset dve godine i zaljubila se u visine koje će uskoro postati njen životni poziv.
Ušavšu u ekipu astronauta, ako prva žena koja će leteti u kosmos, Valentina je bila presrećna. Prilikom napornih priprema najteže su joj bile telesne vežbe, dok je "bestežinsko stanje" bilo mnogo lakše.
Vrativši se na Zemlju, posle kosmičkog leta koji je trajao dva dana, 22 sata i 50 minuta, kada je vasionom putovala skoro dva miliona kilometara, a taj let je započet 16. juna 1963. godine, Valentina je tom prilikom rekla novinarima da su kosmonauti privilegovani i da jedini imaju tu sreću da vide kako izgleda naša divna planeta. Gradove je uporedila sa zvezdama i rekla da svako more ima svoju boju.
Posle ovog kosmičkog leta, Valentina je dobila silna odlikovanja i priznanja, stekla svetsku slavu i poštovanje. Mnoge zemlje sveta želele su da je ugoste, a među prvima ju je primila engleska kraljica Elizabeta. Boravila je nekoliko puta i u Jugoslaviji.
Godine 1963. kada je izvela ovaj daleko poznati let, udala se za Andrijana Nikolajeviča, takođe astronauta sa kojim ima ćerku Jelenu, koja je postala lekar a na rođenju su je prozvali "vasionska beba". Šest godina posle ovog istorijskog leta, Valentina je kao i svi kosmonauti dobila nadimak Soko, odbranila je diplomski rad na vazduhoplovnoj akademiji "Žukovski" i stekla titulu inžinjera.
Valentina se aktivno bavila politikom, a šaleći se jednom prilikom o tome ko je gazda u kući rekla je je da je ona u armiji potpukovnik, ali je u kući general.
Pogledajte i: Merlin Monro
Brižit Bardo