VELIKI INTERVJU - Jelena Karleuša: Loše nam je! Srbiji sam uvek na raspolaganju!

Poznata pevačica, modna ikona i borac za prava manjina, Jelena Karleuša, obeležila je i ovu godinu. Iako joj je 2014. bila mirnija godina od prethodnih, uspela je da više puta bude u žiži medijskog interesovanja, a fanova, čini se, ima više nego ikad. U razgovoru za Srbiju Danas, Jelena se osvrnula na prethodnih godinu dana, ali i na želje za budućnost.

- Javnost je želela da odem na Evrosong, pravile su se mnogobrojne ankete, mediji su me već tamo videli... Htela ne htela, morala sam da odgovaram na pitanja vezana za to. Da se pita javnost, tačnije narod, kao što se u ovom slučaju ne pita, dala bih sve od sebe da dostojno predstavljam Srbiju. Mojoj zemlji sam uvek na raspolaganju i svi znaju da bi to bio nastup za pamćenje. Ali organizator je želeo da se ja ovde takmičim sa nekim amaterima, što je van svake pameti. Samo sam se nasmejala i na tu priču stavila tačku.

- Mene svakako odavno poznaju van granica Balkana. O meni pišu svetski mediji, tako da sam ja već napravila ozbiljan iskorak u tom nekom smislu. Verujem da je pitanje vremena kada će se desiti nešto ozbiljnije na tom planu a zašto da ne i taj Evrosong i još puno toga u godinama koje su pred nama.

- Ova godina je morala da bude mirnija jer sam zaslužila odmor posle svega onoga što sam doživela posle koncerta na Ušću. Nekog drugog bi sve ono u smislu karijere dokrajčilo, a mene je samo veoma umorilo. Suočila sam se i sa mnogobrojnim medijskim zabranama, kako u raznim novinama tako i na mnogim televizijama, tako da je taj sveopšti prećutni bojkot dobro došao da se i ja malo odmorim. Naravno, niko pa ni ja ne treba da se pomiri sa tako ozbiljnim kršenjem ljudskih prava, a zabrane i linč su upravo to. Nikada neću odustati od svojih ciljeva ma koliko da su prepreke velike i naizgled nesavladive. Moja najdominantnija karakteristika jeste upornost. Zatim sledi hrabrost.

- Veru čovek nosi u sebi, ne ide se po kilo vere i pola kile časti u crkvu ili kod popa na pričest. Po meni je verovanje u više biće na nebu koje će mi dati snagu u teškim trenucima, ili oprost grehova - definicija šizofrenije. Više sile su za ljude koji slabosti i nedostatak inteligencije maskiraju verovanjem u svemoguće čudo koje nas posmatra. Ljudi kao ja veruju u sebe, veruju u dobro, veruju u čoveka - ne u Betmena i Supermena.

- Da. Svakako. Uvek se više isplati lukavstvo od iskrenosti, proračunatost od časti, interes od ljudskosti. Ali biti malograđanin kao i svi i ćutati "u se i u svoje kljuse" je lako. Takvi su svi. Ali ja nisam kao svi. Ako to znači da sam budala, evo ja se slažem sa vama. Ali stvari su takve kakve jesu. Ne mogu protiv sebe. Jače je od mene.

- Pošten čovek nikada ne može da ogugla na to. Ali ljudi koji meni čine i žele zlo, a ima ih baš dosta, iako im na senku nisam stala, u meni ne bude želju za osvetom. Naprotiv, u meni bude istinsko sažaljenje. Ubila bih se da živim život pun mržnje kao oni. Tu nema mirnog sna a i karma vreba na svakom koraku. Sada će oni reći ALI ONA NAPADA OVOG ILI ONOG... Da, ali ja napadam one loše, tačnije kritikujem njihovu pojavu u društvu, njihov loš uticaj. Moj takozvani napad je pozitivna i dobra stvar. Njihovi potezi su plod mržnje, zavisti i nemoći.

- Čuli smo se i veoma mu se dopada ideja oko dueta. Rekao mi je da mu dam vreme da napiše odgovarajuću pesmu. Dajem mu sve vreme ovog sveta jer će se to svakako pre ili kasnije desiti.

- Problem je što tuđa deca gledaju kako je divno i glamurozno biti sin zločinca! Poslali su poruku sledeće sadržine: TREBA SLAVITI UBICE, LOPOVE I ZLOČINCE, JER ONI SU PUNI KO BROD, ŽIVE BOGATO U KUĆAMA OD KRVI, SVI IM SE ŠLIHTAJU I DAČIĆ IM PEVA NA PUNOLETSTVU SINA! Nadam se da će kad tad vlasnici i urednici tih medija krivično odgovarati.

- Ako ćemo se baviti statistikom neuporedivo više je onih koji me vole i to neizmerno. Zašto bih se bavila onima koji me ne vole? Njihova deca će se jednog dana baviti činjenicom da su im roditelji živeli u mojoj eri. Obećavam.

- Navikla sam da se selim stalno iz zemlje u zemlju sa 10 kofera. Naporno je mnogo. Ali sa druge strane, sve je to jedna velika životna avantura. Zamislite da nikad nigde kofer nisam ponela? Da sedim uvek u istom smogu... Propast.

- Nemam ama baš ni jednu želju. Samo planove i ciljeve, a za to ću se izboriti sama. Deda Mraz neka se bavi nečim drugim.

- Nama je toliko loše da prvo mora da nam bude još gore da bi bilo dobro. Kao kod kancera. Uzimaš hemoterapiju koja je čist otrov da ubiješ kancerogene ćelije, ali posle krećeš zdrav od nule. Na Vučiću je da izleči zemlju koja je u nokdaunu. Koliko vidim, daje sve od sebe i to u stravičnim uslovima. Ne bih mu bila u koži i svakako mu, kao građanin, neću odmagati negativnim stavom. Naprotiv. Verujem u bolje sutra za sve nas!