ZAKON STAO NA PUT NOVOM PRAVILNIKU: Još uvek bez rešenja za lekare bez licence
Lekari koji ne budu mogli da produže licencu, neće moći da nastave da rade, zaključili smo u razgovoru sa direktorkom Lekarske komore Srbije, dr Vesnom Jovanović.
"Komora po prvi put vrši relicenciranje i lekari jednostavno nisu shvatili dovoljno ozbiljno ovu situaciju koja će biti neizbežna. Ministarstvo je formiralo radnu grupu, na čijem čelu je bio državni sekretar, prof. dr Vekić, a čiji su članovi bili direktori komora zdravstvenih radnika i predstavnici Ministarstva zdravlja. Radna grupa je radila na izmenama pravilnika, ali pojedini delovi, po mišljenju zakonodavnog odbora nisu bili u skladu sa zakonom", objasnila je dr Jovanović.
"Mi smo mislili da je pravilnik gotov, i da će na snagu već stupiti, međutim ispostavilo se da je to nemoguće, zbog zakonodavstva. Postoji problem sa članom 10, dakle, iz zakonodavnog odbora kažu da ne možete ono što nije regulisano zakonom da regulišete pravilnikom. Zakon ne poznaje načine za vraćanje jednom izgubljene licence", kaže direktorka LKS.
Ovo znači, da dok se ne promeni zakon ili pronađe neko drugo rešenje, lekari bez licence praktično više nemaju dozvolu za rad. Ako lekar ima privatnu praksu, moraće da zatvori ordinaciju.
Ovo se prvi put dešava, jer su prve licence izdate 1. januara 2009. godine, a tada zakonom nije predviđeno šta će se dešavati sa lekarima koji ne ispune uslove predviđene Pravilnikom za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence zdravstvenim radnicima koji donosi ministar zdravlja. Nije se očekivalo da će toliko zdravstvenih radnika neozbiljno shvatiti njeno postojanje.
"Da biste se bavili lekarskom profesijom, morate se stalno edukovati. Mnogi ljudi su mislili da to i nije toliko ozbiljno, da to neće da zaživi, a nisu znali da će izgubiti licencu", ističe dr Jovanović i objašnjava da je radna grupa koja je radila na novom pravilniku našla rešenja i za to, ali ostaje da se vidi da li će i na koji način taj pravilnik biti prihvaćen:
"Osmislili smo da onaj ko nije skupio dovoljan broj bodova, to može da nadoknadi. Takođe smo smanjili potreban broj bodova po godini, tako da umesto 24, treba skupiti 20, odnosno 140 za period od 7 godina, koliko traje licencni period, a obavezno bar 10 u jednoj godini. Ako ne skupite dovoljan broj bodova, polagaćete ispred tročlane komisije licencni ispit i možete da produžite licencu".
Direktorka LKS se nada da će se pronaći neko rešenje da ovaj Pravilnik zaživi i da zdravstveni radnici koji će ostati bez licence, imaju šansu za popravni i da ovaj put krajnje ozbiljno shvate licencni sistem.
Ko je osuđen za teško delo protiv zdravlja ljudi makar na jedan dan zatvora, više nikada ne može da se bavi medicinom
U javnosti je poznat slučaj "Decedra", gde su lekari istoimene privatne klinike optuženi za nesavesno lečenje Jelice Radović (19), koja je preminula nakon operacije čukljeva. Pre nekoliko dana, hirurg i dva anesteziologa su osuđeni na po 15 meseci zatvora i 2 godine zabrane rada u medicini. Ova odluka je zapanjila javnost, pa smo pitali dr Jovanović kako neko ko je osuđen za takvo krivično delo može posle 2 godine da se bavi medicinom ponovo.
"Ako je lekar osuđen za teško delo protiv zdravlja ljudi, kao što je slučaj "Decedre", postoji kolizija između zakona o zdravstvenoj zaštiti i krivičnog zakona. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ukoliko lekar bude osuđen jedan dan kaznom zatvora zbog dela protiv zdravlja ljudi, on nema pravo da leči pacijente više nikada i njemu se trajno oduzima licenca i on ne može da radi ni u zemlji, ni u inostranstvu, samostalno - nikada", objašnjava direktorka LKS i navodi da su dve godine, koje propisuje krivični zakon besmislene, jer je Zakon o zdravstvenoj zaštiti za zdravstvene radnike lex generalis.
Za mito 4 godine "pauze"
"Ja sam sad potpisala oduzimanje licence na 4 godine načelniku KBC "Dr Dragiša Mišović", Vladislavu Iliću zbog mita, nakon pravosnažne odluke suda. Za to vreme će se voditi kao da mu miruje radni staž, a posle će moći ponovo da aplicira za licencu", kaže dr Jovanović, komentarišući slučaj u kome je načelnik Vladislav Ilić uhapšen na radnom mestu zbog sumnje da je uzeo 500 evra od pacijenta kako bi mu zakazao operaciju žučne kese preko reda.
Kako da idete na privatne preglede besplatno?
Jedan od najvećih problema na koje se pacijenti žale je zakazivanje specijalističkih pregleda po nekoliko meseci unapred. Ono što većina ne zna, je da postoji uredba da, ukoliko vam u roku od mesec dana ne obavite specijalistički pregled, od trenutka kada ste dobili uput, imate pravo da se pregledate u privatnoj zdravstvenoj ustanovi. Ta ustanova koja nije obavila pregled u roku od mesec dana mora da refundira novac.
"Dobili ste uput da vas pregleda ortoped na Banjici, odete i tražite pregled i oni kažu, ne može ranije, zakazujemo vam za 6 meseci, i onda morate da insistirate od ustanove iz koje ste došli, da dobijete potvrdu da niste mogli da se pregledate u roku od mesec dana. Savetujem pacijente da se edukuju i kod Zaštitnika prava pacijenata", kaže dr Vesna Jovanović.
Tako možete na primer da zakažete magnetnu rezonancu. Odete u Klinički centar i ako vam kažu da ne mogu da vam zakažu snimanje u roku od mesec dana, tražite da vam izdaju potvrdu i onda odete u privatnu praksu i to refundirate i to od upravo od Kliničkog centra. Ovo se ne odnosi samo na one usluge kod kojih postoje liste čekanja, kao što je ugradnja kuka.
Bolnice za umiruće na zemlji duhovnika
"Jedan od najvećih i najhumanijih projekata LKS u saradnji i na predlog SPC uz uključivanje i drugih verskih zajednica, koji bi smo želeli da započnemo i da se ostvari jeste izgradnja bolnica za palijativnu negu, odnosno hospisa. To su zapravo bolnice za umiruće, koji bi na human način mogli da prožive vreme koje im je ostalo, uz lekove protiv bolova i adekvatnu zdravstvenu negu", kaže dr Jovanović.
Crkva bi iz svojih sredstava isfinansirala izgradnju ovih ustanova, a to je veliko mesto duhovnika i crkve, tako da bi ovakva humana namena bila ogroman uspeh za čitavo društvo, u ovakvim ustanovama je, pored nege zdravstvenih radnika, neophodna i duhovna pažnja.
"Mi imamo veliku potrebu za ovakvim ustanovama, nažalost postoji epidemija umiranja od malignih bolesti, i trenutno postoje pacijenti koji imaju neko vreme izraženo u mesecima ili godinama, a kojima nije potrebna hirurška intervencija ili neko drugo lečenje, već jedna zdravstvena nega i palijativa, odnosno lekovi protiv bolova", navodi dr Jovanović i naglašava da bi trebalo da takve ustanove na neki način budu involvirane u okviru državno-javnog partnerstva u zdravstveni sistem. Dakle, da lekari i medicinske sestre koje budu radile u takvim ustanovama budu plaćeni iz Fonda i da ih država prepoznaje kao zdravstvene radnike u zdravstvenoj ustanovi.
"Mislim da bi ovo bio baš jedan veliki iskorak i da bi nas generacije blagosiljale. Vi sada imate čitave opstruirane porodice, deca ne mogu da idu na posao, moraju da neguju roditelje, to su jako bolne stvari i to mora da se reši, da ti ljudi budu na neki humani način zbrinuti", zaključuje dr Jovanović.