ŽENE U NAUCI: One menjaju svet muškaraca i starleta
Tri mlade srpske naučnice, Dragana Ilić, Jovana Grahovac i Aleksandra Dimitrijević, proglašene su za dobitnice nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ za 2014. godinu i nagrađene za svoj izuzetan naučnoistraživački rad. Ove stipendistkinje služe kao primer budućim generacijama, svojim dosadašnjim dostignućima najavljuju budućnost, predstavljaju nešto u čemu smo dobri, a možemo biti još bolji.
Razgovarali smo sa stipendistkinjama ove prestižne nagrade. Jovana Grahovac je iz Novog Sada i diplomirala je na Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a završila je i master i doktorat iz Biotehnologije.
Dragana Ilić je rodom iz Sarajeva, a diplomirala je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na smeru Astrofizika. Postala je doktor nauka Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Padovi.
Na pitanje da li su se srele sa predrasudama u naučnoj zajednici zato što su žene, Jovana Grahovac je rekla da misli da je ženama teže da se ostvare u karijeri, a posebno onda kada dođu izazovi roditeljstva i zasnivanja porodice.
„Muškarcima je mnogo lakše da grade paralelno karijeru nego ženama, pa žene kasnije dostižu neke vodeće pozicije u odnosu na muškarce“, rekla je Grahovac ekskluzivno za Srbiju Danas.
„Predrasuda svakako ima, ali su skrivene, moja sredina je gledala pozitivno na moj naučni uspeh, posebno što se bavim astronomijom i astrofizikom, to im zvuči romantično, lirski, nekako za žene (smeh)“, rekla je Dragana Ilić za portal Srbija Danas.
Bez pozitivne diskriminacije
Ovo je najveći program finansiranja nauke u istoriji Evrope, ovo je prilika da se unesu neka nova pravila koja će popraviti položaj naučnica. Treba da se popravi propušteno i da se u velikim projektima prednost daje mešovito, odnosno da su oba pola podjednako zastupljena.
Na kraju smo ih pitali kako je biti naučnica u svetu u kome su najpopularnije starlete, na šta su obe dobitnice prasnule u smeh i u šali rekle da im nisu konkurencija.
„Ja nemam vremena da obratim pažnju, u svom svetu sam, za svojim kompjuterom, tako da u toj oblasti ne znam šta se dešava“, rekla je Dragana Ilić, a Jovana Grahovac se nadovezala: „Ja mislim da je jako važno promovisati nauku, i jako se trudim da plasiranjem pravih informacija promenim sliku u društvu i da ovo postane bolje mesto za život.“
Ono što je zajedničko za obe stipendistkinje, je da priznaju bez ustezanja da imaju jako veliku podršku porodice i supruga, jer ako su zadovoljne na jednom planu, to zadovoljstvo se prenosi na drugi plan.
Rodna nejednakost u nauci
U Srbiji se naukom bavi veliki broj naučnica, a činjenica je da novo vreme donosi pomak ka ženskoj aktivnosti u oblasti nauke, pa su od 2011. do 2014. godine 49 odsto istraživača upravo žene.
Ipak, u ženskoj naučnoj zajednici postoje problemi.
„Naučnice često moraju da rade mnogo više i činjenica je da napreduju mnogo sporije od muških kolega. Ređe vode timove istraživača, tako da u ovom trenutku žene vode 33 odsto projekata, što predstavlja izazov i što nas ohrabruje da na tome i dalje radimo“, rekao je ministar kulture i obrazovanja Srđan Verbić na dodeli nagrada „ Za žene u nauci“ i dodao:
„Ideje nisu dovoljno iskorišćene jer dolaze od žena, a ne od muškaraca, i naravno da je to greška. Takvih grešaka ima u čitavoj Evropi.“
Pogledajte i: Žene na Vračaru najdugovečnije u Srbiji
Osam stvari u kojima su žene bolje od muškaraca
Žene protiv feminizma