Digao se ustanak protiv crnogorske serije "Božićni ustanak", a evo šta na sve to kaže Vojin Ćetković
Crnogorska televizijska serija "Božićni ustanak", u kojem glumi i Vojin Ćetković, izaziva mnogo komentara. Ćetković bio verbalno napadnut u Beogradu.
Pre gotovo 100 godina, na pravoslavni Božić, posle Prvog svetskog rata, na Cetinju je organizovana buna, ustanak onih koji su bili protiv prisajedinjenja Crne Gore Srbiji.
Crnogorski januarski ustanak 1919. godine, takozvani "Božićni ustanak", trebalo je da, kako se to smatralo u određenim krugovima u Crnoj Gori, skrene pažnja međunarodne javnosti na "crnogorsko pitanje", uoči i tokom zasedanja Versajske mirovne konferencije.
Ustanici su optuživali Srbiju za "nasilno prisajedinjenje" Crne Gore i da Crnogorci to ne treba i ne smeju da prihvate. U vreme stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, crnogorski dvor se zalagao za stvaranje zajedničke države na principima suverenih država, dakle konferederacije, a samim tim tražio je da i Crna Gora ima takav status.
Međutim, kada su videli da od toga neće biti ništa, protivnici Srbije, odnosno kako se u pojedinim spisima navodi "srpskog okupatora", digli su se na oružani ustanak, a u jednom od sačuvanih proglasa pisalo je: "Mi se borimo za slobodu i nezavisnost Crne Gore i od ove borbe jedino nas smrt rastaviti može".
Jedan od glavnih organizatora ustanka bio je Petar Gvozdenović, a komandir na terenu kapetan, kasnije komandir Krsto Zrnov Popović. Nema preciznih podataka koliko je, zapravo, ustanika učestvovalo (od 1.000 do čak 5.000).
Taj ustanak bio je osuđen na propast već na početku, jer su pojedini zagovornici i ideolozi, pre svih politički vođa Jovan Plamenac napustili pre nego što je i počeo (on je prebegao u inostranstvo). Ustanak je ugušen za jedan dan. A ni srpska vojska ništa nije prepuštala slučaju.
DAN VOJSKE SRBIJE: Na današnji dan doneta odluka o početku Drugog srpskog ustanka!
Ova tema, odnosno istorijski događaj, poslužio je kao ideja za snimanje televizijske serije "Božićni ustanak" u produkciji Radio-televizije Crne Gore, koja se emituje od 29. januara.
I srpski glumci - Nataša Ninković i Vojin Ćetković, koji tumači lik crnogorskog oficira Đura Draškovića, koji je ubijen na Cetinju, a navodno su mu poslednje reči bile: "Kralj Nikola jaše vranca, a kralj Petar na magarca".
Naravno, ova tematika izazvala je mnogo komentara na relaciji Srbija - Crna Gora i dodatno raspirila vatru u odnosima nekada "dva oka u glavi", koja su odavno u zavadi, a pogotovo nakon crnogorskog priznanja nezavisnosti takozvane države Kosovo.
Zašto baš sada ova serija? Da li su dobro ispitane sve političke i istorijske okolnosti? I mnoga druga pitanja koja se čuju u Srbiji.
Ono što je, nažalost, loše jeste da se dešavaju i neke vrlo negativne stvari, poput verbalnog napada na glumca Vojina Ćetkovića usred Beograda, jer je, eto, pristao da glumi crnogorskog oficira koji se suprostavlja Srbiji.
Vojin Ćetković je na snimanju serije "Božićni ustanak" rekao da je presrećan što je radio u Crnoj Gori.
"Moji koreni su odavde i nekako sam ponosan što uopšte radim u Crnoj Gori. Nadam se da ću imati prilike i dalje ove da radim i provodim više vremena u Crnoj Gori. Igram u ekipi sjajnih glumaca, i iskusne kolege i mladi, beskrajno talentovani glumci", rekao je Ćetković.
Nataša Ninković (uloga Ksenije) rekla je da joj je bilo lepo na snimanju i da je dobila ulogu kakvu bi svaka glumica poželela da igra.
Producent i novinar Darko Šuković rekao je da je bio srećan kad je čuo da se priprema snimanje ove serije.
"Nijednog momenta nisam razmišljao kad sam čuo da mogu da pomognem. Čini mi se da će ovo zaista biti nešto što je neophodno Crnoj Gori", rekao je on.
Njegov kolega Mladen Nelević je zbog izjave jednom listu u Beogradu, koju je potom demantovao, (odnosno rekao da je bio pogrešno intepretiran), takođe bio izložen kritici i to od pojedinih glumaca.
Zanimljivo je da ćemo i Ćetkovića i Nelevića gledati u seriji o Nemanjićima, čije je snimanje počelo u Srbiji, dakle reč je o umetnicima koji rade svoj posao i niko ne bi smeo da bude šikaniran ni po kakvom osnovu, pogotovo ne zbog jednog od osnovnih ljudskih prava - prava na rad.
Kao što je, recimo, u Srbiji snimana i emitovana serija o generalu Draži Mihailoviću, tako je i u Crnoj Gori odlučeno da bude snimljena serija o ovom istorijskom događaju. Na to treba gledati kao na umetnički projekat, a istoriju ostaviti... istoričarima.