Dug koji Užičani nikada nisu vratili: Zapušteni grob dokaz je velike sramote
Grad Užice nedavno je zvanično postao prestonica kulture Srbije za 2024. godinu, a stanje jednog spomenika ne služi na čast Užičanima, ali i čitavoj Srbiji.
Naselje u gradu Užicu, koje se zove Belo groblje, krije "večno počivalište" velikog dobrotvora ovog grada, koje je nažalost prepušteno zaboravu i zubu vremena.
Mnogi Užičani da znaju predistoriju ovog lokaliteta, postideli bi se svojih predaka koji nisu ispoštovali počivališta umrlih koji su tu pokopani.
Uništeni grobovi predaka
Do kraja Drugog svetskog rata Belo groblje je bilo ograđeno, imalo je uređen prilaz. Tokom okupacije bugarski vojnici su od spomenika pravili zaklone, a iz raskopanih grobova pljačkali dragocenosti. Odlukom Gradskog narodnog odbora 1946, spomenici sa Belog groblja obarani su i korišćeni za ulične ivičnjake. Potpuno je uništeno početkom šezdesetih godina 20. veka izgradnjom vodovoda za taj deo Užica (detaljnije o ovom lokalitetu klikom OVDE).
Spomenici sa Belog groblja danas se nalaze na tri mesta: jedan je prenet u depo Narodnog muzeja Užice, šest u portu crkve Svetog Marka, a ostali su prepušteni zubu vremena i nemaru ljudi na Belom groblju.
Do dana današnjeg na ovoj lokaciji nisu izvršena arheološka istraživanja, iako toponomastički podaci ukazuju da bi Belo groblje po tradiciji trebalo da traje od srednjeg veka, ako ne i od antičkog perioda.
Na ovom delu grada Užica još uvek se naziru grobna mesta, fragmenti nadgrobnih spomenika i samo nekoliko njih koji još uvek mogu da se sačuvaju kao vredno spomeničko nasleđe za buduće generacije koje bi svedočilo o prošlosti ovog kraja. Jedan od takvih je nadgobni spomenik Ilije Narandžića, poznatog užičkog trgovca, rodom iz Hercegovine, velikog dobrotvora.
Ko je bio Ilija Naradžić?
Prvu školsku zgradu, posle decenija nastave u privatnim kućama, grad Užice je dobilo 1884. godine, zahvaljujući bogatom trgovcu Iliji Narandžiću.
Ovaj, po svemu izuzetan čovek, prosvetu, nauku i kulturu smatrao je temeljima napretka i nacionalnog prosvećivanja, a zadužbinarstvo svojom čašću i obavezom.
Ceo život je sticao i bio gazda od ugleda, a kad je predosetio kraj sačinio je testament kojim svoju vrednu imovinu daje da se sazida škola. Učinjeno je po njegovoj poslednjoj volji, pa je Užice tako krajem 19. veka dobilo prvu zgradu osnovne škole.
Danas je nadgrobni spomenik tog dobrotvora oboren i zakorovljen, a u školi je jedva primetna skromna ploča koja seća na davne dane školskih početaka.
Mnogi Užičani ne znaju da je taj nekadašnji gazda Ilija Narandžić (1803–1869) najzaslužniji za život ovdašnje prve osnovne škole, koja danas nosi ime kralja Petra Drugog, a ne svog utemeljitelja. Pre tog Ilijinog dobročinstva užička deca pohađala su nastavu po privatnim kućama.
Na spomeniku koji podigoše staraoci napisano je:
Ilija V. Nerandžić, trgovac užički, rodio se 17. jula 1803. god. u Hercegovini, okr. trebinjski u selu Grbešima, umro 13. aprila 1869. (po starom kalendaru). Pokojnik je bio veliki rodoljub i imanje svoje zaveštao je na podizanje i održavanje škola u svom zavičaju i varoši Užicu. Spomenik ovaj podigoše mu staraoci mase njegove: Luka Mitrović i Milan J. Uskoković.
Više od vek i po je prošlo od smrti Ilije Nerandžića, a grad Užice mu se nikada nije odužilo
Poznati užički trgovac sredinom 19. veka, rodom iz Hercegovine, stekao je priličnu imovinu baveći se trgovinom, bio prijatelj narodnog prosvećivanja i važio za časnog i primernog čoveka. "Idi pitaj Narandžića, ako ni on ne zna kazati, drugi ni toliko", beležio je reči iz tog vremena Milan Đ. Milićević.
Kad je Ilija osetio da mu se bliži kraj, 15. marta 1869. godine sastavio je testament kojim je svu svoju imovinu: kuće, mehane, placeve, građevinski materijal, robu, veresiju, skladište rakije, oružje, pokućstvo, nakit, skupoceni džepni sat, pretvorio u novac i najveći deo – oko 6.000 dukata – namenio zidanju užičke škole od tvrdog materijala. Znatno manji deo sredstava opredelio je školama – trebinjskoj i cetinjskoj, manastiru Duži i svojim sestrama.
Testament je kasnije postao izvršni, ali nemirna ratna vremena učinila su da užička prva škola bude sagrađena tek 1884. godine.
Ta ustanova uvek je bila ugledna, u njoj su prva znanja sticali mnogi potom znameniti ljudi: filolog Ljubomir Stojanović, predsednik kraljevske vlade Ljubomir Kaljević, pisac Milutin Uskoković, prva novinarka "Politike" Marija Maga Magazinović, oskarovac Stojan Stiv Tešić, akademik Ljubomir Simović, trener Radomir Antić i drugi. Danas je ova ustanova jedna od najbrojnijih škola u Zlatiborskom okrugu.