Poslednje reči ruskih pisaca: "Voleo sam te i nikada te nisam izneverio, čak ni u mislima..."
Fascinacija posednjim izgovorenim rečima velikanima traje od vajkada, a često su se rečenom "u zadnjem dahu" pripisivala brojna svojstva, te sumirali životi čuvenih umetnika.
Stranica "Ruske reči" izdvojila je poslednje iskaze velikih ruskih pisaca.
Uz izgovoreno dajemo vam i okolnosti u kojima su se velikani oprostili od ovoga sveta.
Neki leptirovi su već počeli da lete
Nobelovac Vladimir Vladimirovič Nabokov se bavio entomologijom i imao je kolekciju leptirova.
Piščev sin Dmitrij je ispričao kako se opraštao od oca pred njegovu smrti i kako su se Nabokovljeve oči tada napunile suzama.
- Upitah ga zašto, a on reče da su pojedini leptirovi već verovatno počeli da lete....
Ich sterbe (Umirem)! Odavno nisam pio šampanjac
Pisac i lekar Anton Pavlovič Čehov umro je od tuberkuloze u nemačkoj banji Badenvajler.
Po staroj nemačkoj tradiciji, doktor koji svome kolegi postavi kobnu dijagnozu, tj. konstatuje da će uskoro umreti, daje mu da popije šampanjac.
Poslednje reči je Čehov uputio svom lekaru.
Rusija me je pojela kao glupa krmača sopstveno prase
Pesnik simbolizma Aleksandar Aleksandrovič Blok teško se razboleo u proleće 1921. godine.
To je bila posledica gladovanja u godinama građanskog rata i preopterećenja nervnog sistema, između ostalog i zbog toga što ruska inteligencija nije prihvatila njegovu revolucionarnu poemu "Dvanaestorica".
Pisac Maksim Gorki, narodni komesar Anatolij Lunačarski i svi pesnikovi prijatelji pokušavali su da izdejstvuju dozvolu Bloku za lečenje u inostranstvu, jer mu je Politbiro boljševičke partije to zabranio.
Blok je umro upravo onog dana kada mu je bio gotov pasoš i overena dozvola za izlazak iz zemlje.
Sve mislim da čovek treba na vreme da umre. Bože, kako je Majakovski bio u pravu! Zakasnio sam sa umiranjem. Treba umreti na vreme
Sovjetski pisac Mihail Mihailovič Zoščenko, majstor kratkih priča, bio je neverovatno popularan tokom 1920. i 1930.
On je podneo kritiku i gonjenja vlasti, doživeo je i siromaštvo, i da ga iznevere poznati književnici.
Kada je isključen iz udruženja pisaca, Zoščenko odlazi u vikend-kuću gde provodi poslednje godine života.
Danas za njega kažu da je ruski Kafka, jer je razumeo metafiziku sovjetske svakodnevice.
Jesi li to ti, ludo?
Mihail Saltikov-Ščedrin bio je poznat po svome nepoštednom humoru i satiri.
Priča se da je on dočekao sopstvenu smrt pitanjem: "Jesi li to ti, ludo?"
Voleo sam te i nikada te nisam izneverio, čak ni u mislima
Te reči je na samrti rekao pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski svojoj ženi Ani. Tokom bračnog života oni su se rastajali ponekad samo na nekoliko dana.
Ana je bila i njegova žena i pomoćnica u pisanju. Ona je prepisivala rukopise, bavila se izdavaštvom i štampanjem knjiga, pa čak je pomogla mužu da pobedi kockarsku strast.
Kako je teško kad ne možeš da nađeš reč da iskažeš misao
Te reči je izgovorio pesnik, čiji stihovi spadaju u remek-dela ruske poezije, a pojedini među njima se mogu naći u svim školskim hrestomatijama iz ruske književnosti.
Mnogi Tjutčevljevi stihovi, pa čak i čitave strofe, danas su aforizmi.
Neću da pucam u ovu budalu!
Na dvoboju između pesnika Mihaila Jurjevič Ljermontova i Nikolaja Martinova, posle znaka koji je dao sekundant niko nije opalio, tako da je ovaj uzviknuo: "Pucajte, ili ja prekidam dvoboj!"
Ljermontov je na to mirno odgovorio: "Neću da pucam u ovu budalu!"
Te reči su iznervirale Martinova i on je opalio, a zatim mu je odmah pritrčao videvši da je Ljermontov pao, i uzviknuo: "Mišo, oprosti mi!" Međutim, Ljermontov je već bio mrtav. „
Volim istinu
Kada je grof Lav Nikolaevič Tolstoj napunio 83 godine odlučio je da raskrsti sa uređenim i komfornim životom na svom imanju Jasna Poljana.
U pratnji ćerke i kućnog lekara otputovao je inkognito u vagonu treće klase.
Na putu se prehladio i dobio upalu pluća. Kada je već bio u bunilu, rekao je: "Volim istinu".
Merdevine, dajte brže merdevine!
Motiv merdevina je jedna od najvećih zagonetki pisca Nikolaja Vasiljevič Gogolja. Još kao dečak, mali Kolja je čuo od bake priču o merdevinama (lestvici) po kojima se ljudske duše penju na nebo.
Ta predstava se u različitim varijacijama često sreće na stranicama Gogoljevih dela.
Po rečima očevidaca, poslednje što je pisac rekao bio je uzvik: "Merdevine, dajte brže merdevine!“