НЕВЕРОВАТНО: Драгиша је од своје куће направио МУЗЕЈ АУТИЋА, ОВО МОРАТЕ ДА ПОГЛЕДАТЕ (ФОТО+ГАЛЕРИЈА)

Ово је прича Драгиши Анђелковићу из места Брзан код Баточине, који пуне две деценије шири своју колекцију аутића, са преко 7.000 модела. Сан му је како каже да отвори прави музеј који би био јединствен на овим просторима.

Када се родила идеја за овај хоби?
 

Још као школарац, сакупљао сам те играчкице и возиће,понекад склапао неке моделе авиона из сетова који су тада били доступни на нашем тржишту. Неки ту фазу, пре или касније, “прерасту”, док има и нас које то “држи” до краја живота, то нешто дечије које никад не избледи. Умањене реплике аутомобила и других возних средстава сам интензивно почео да сакупљам пре скоро 21-ну годину, када сам, сплетом неких околности, морао и ја да се отиснем “трбухом за крухом” у Француску. Купујући тамо играчке за своју децу, открио сам да постоје и модели који су далеко више од обичних играчака, те да су управо и намењени за колекционаре,посебно у погледу велике детаљности и аутентичности коју ови модели поседују у односу на праве моделе. Временом сам откривао све чари хобија, учио о моделима, о произвођачима, како правих аутомобила, тако и модела у размери, о историјату и неким другим занимљивостима, што ме је тек довело до правог уживања. Како сам више учио, тако сам све више постајао буквално “гладан” за информацијама, те потрагама за одеређеним моделима, упознавањем других колекционара, дружењима, одласцима на сајмовима и берзама, учешћа у разним презентацијама, медијском представљању и слично.

Колико модела аутића тренутно имате у колекцији?

Тешко је рећи, чак и приближно, колико тренутно има модела у мојој колекцији, која се непрестано увећава, али верујем да сам близу неке цифре од, рецимо, 7.000 примерака. Колекционарски модели се раде у одређеној размери, а код мене је најзаступљенија размера 1:43 (такозвана 0 скала – енгл. зеро скала, што значи да је реплика-макета модела 43 пута мања од правог модела), која је и иначе најпопуларнија размера међу колекционарима у свету, и где постоји убедљиво највећа понуда различитих модела. Следећа размера коју преферирам је 1:87, која се и зове Х0 (енгл. Халф зеро), првенствено због модела железница, које обожавам, а ту су још и модели у размери 1:160 (Н скала – од енгл. нине, јер је у овој размери размак између шина 9 mm). Уназад неколико година, почео сам да сакупљам и моделе у размери 1:24, који су нешто већи и детаљнији, а поседујем и један број специјално одабраних модела у размери 1:18, који су још већи и код којих је ниво детаља веома приближан стварним моделима 1:1. Велику улогу у одабиру одређене размере игра сама величина модела, а, наравно и цена, која често уме да премаши и цену правог аутомобила. Врхунац у мојој колекцији је модел Фиће, Застава 750 (рана верзија “контраш”, због врата која се отварају супротно од данашњих аутомобила), у размери 1:8, јер се модел склапао од преко 700 делова који су излазили у 100 бројева, на нашим киосцима као новинско издање, једном недељно, дуже од две године.

Да ли осим аутића скупљате још неке колекционарске играчке?

Постоје колекционари који сакупљају играчке, као нпр. HotWheels, Бураго, Matchbox или Majorette аутиће, играчке из киндер јаја, сличице, разне фигуре и слично, међутим, ја то не сакупљам. На скоро свим моделима из моје колекције, поред саме уверљивости и веродостојности, која, опет, варира од произвођача до произвођача, затим скале, што је за мене пресудно, налази се често и натпис у смислу “Овај производ није играчка. Производ је намењен за одрасле колекционаре. Није прикладно за децу испод 14 година.”, и ја настојим да се тога што више придржавам. Додуше, имам и неки мањи број “играчака”, али оне морају да задовоље неке моје личне стандарде да би се нашле у мојој колекцији. Ту првенствено мислим на реалистичном и што веродостојнијем приказу модела, на аутентичност израде, реткост и слично. Поред аутића, који су најзаступљенији у колекцији баш као и на улицама, сакупљам скоро све што постоји у раније поменутим размерама, а то су и камиони, аутобуси, возови, трактори, мотори, грађевинске машине, чамци, бродови, авиони и друга превозна средства. Такође, сакупљам и све друге “предмете” из реалног живота (наравно, умањене), као што су објекти, зграде, кућице, мостови, фабрике, дрвеће, фигуре људи и животиња, сцене (тзв. Диораме). Једини услов је да задовољавају задату величину, одн. размеру и да су што верније репродуковани. Познајем доста колега колекционара, који су уједно и макетари, одн. израђују или склапају моделе, врше прераде већ постојећих модела,обрађују, фарбају итд, па полако улазим и сам у ту израду уз помоћ 3Д штампе.

Где проналазите моделе за Вашу колекцију?

На жалост, у Србији не постоји ниједна специјализована продавница која се бавипродајом колекционарских модела, као што их има у свету, па се сви ми колекционари углавном сналазимо на разне начине како би дошли до жељеног модела. Скоро свимодели долазе из иностранства, ја их највише тако и купујем, путем интернета или преко пријатеља, рођака, који тамо живе или путују. Са друге стране, у неким нашимградовима се повремено организују ткзв. берзе и сајмови, што је једина прилика где можемо да се међусобно дружимо, купујемо, продајемо и размењујемо моделе засвоје колекције. У односу на наше колеге из иностранства који се баве колекционарством, ми, колекционари са ових простора смо додатно хендикепирани нижим животним стандардом, док су нпр. нека европска тржишта далеко већа и разноврснија, па је за њих, услед веће конкуренције цена модела још и нижа него у Србији, што је својеврсни парадокс.

Који Вам је најдражи модел који поседујете у колекцији?

Ово је једно од најтежих питања. Било би нереално да кажем да су ми сви модели подједнако драги, мада се, иначе, не би ни нашли у мојој колекцији. Ипак, у основи сам локалпатриота, па могу слободно да кажем да су ми најдражи домаћи модели, пре свих, Заставини модели и модели сродних Фиата, који су се лиценцно производили код нас, а за сада не постоје у верзији Застава, одн. чекају неку прераду, а такође, и модели ex-Ju произвођача и домаћих железница. Поред тога, изузетно сам поносан на своју колекцију трактора, вероватно највећу у Србији, у размери 1:43

А који је најскупљи?

То је, без сваке сумње, модел Фиће 1:8 чија је цена у продаји, дакле свих 100 бројева, била око 98.800 динара. Само склапање такође има неку вредност, свако је потпуно слободан да цени свој рад и вештину, за мене лично, то је непроцењиво. У зависности од много фактора, неко се из одређених разлога и одлучи да понуди овај модел на продају, било као комплетно састављен или као комплет делова, па тако и “тржишна вредност” овог modella варира од неких 80-так хиљада динара, па чак и до 1.500 евра. Иначе, најскупље су локомотиве, које поседују и мобилност, а чија цена такође варира од неколико хиљада динара па до неколико стотина евра по моделу. Од стационарних модела, који углавном стоје у витринама на постољима, и међу овим произвођачима тих модела, исто као и код правих аутомобила, имамо шароликост распона цена, нешто као између цене Југа и Ферарија.

Да ли постоји неки модел аутића на који сте посебно поносни, што Вас издваја
од осталих колекционара?

Наравно, сваки озбиљан колекционар поседује понеки модел који је у неком смислу уникатан, можда чак и једини на свету. Ово се односи на доступност појединог модела, немогућност набавке услед престанка производње, као и саме цене модела. Други, пак, могу бити ручни рад, или посебна прерада, где је искусна и вешта рука творца оно што модел чини јединственим. У својој колекцији имам неколико десетина модела за које, нпр. немам сазнања да их поседује било који други колекционар у Србији, а вероватно и шире. Пре свега, поносан сам на чињеницу да сам уопште и успео да сакупим импозантну и вредну колекцију, ретко виђену на овим просторима. Од конкретних модела, рецимо, имам један примерак италијанског малосеријског произвођача “Гила Моделс”, чији су најјефтинији примерци реда од 250€ па чак иду и до преко 1.000. Такође, имам и неке моделе за које знам да их има јако мали број колекционара, међу њима “Мерцедес Бенз 600 Pulmann Landaulett Јосипа Броза Тита” произвођача “Труе Сцале Моделс” у размери 1:43, или нпр. модел “Аурус Сенат"званично возило председника Владимира Владимировича Путина, и у 1:43 и 1:87, те модел МАЗ 537Г, познат у многим војскама бившег совјетског блока, па и код нас, као тегљач за транспорт тенкова и тешких машина. Доста модела сам први и “увео” у Србију, на пример, све примерке камиона Раба С22 који се тренутно налазе у колекцијама широм Србије сам управо ја набавио, како за себе, тако и за колеге и пријатеље колекционаре, доста трактора и других модела. Даље, једини у колекцији имам Југа у размери 1:87, и још неких модела који су ручни радови, пре свега Застава 101 Poly и Скала, који не постоје у редовној производњи.

По садашњој колекцији можемо слободно да закључимо да сте јединствени
у Србији и на Балкану, а да ли сте можда имали искуства са колекционарима у
свету? Каква су Ваша искуства?

Могу да се сложим да је моја колекција стварно јединствена, али засигурно није и највећа, знам за бар још десетак колекција на овим нашим просторима које су веће или по броју, или по вредности. Многе од тих колекционара и лично познајем. Такође, познајем и неке колекционаре из окружења, из Хрватске, БиХ, Црне Горе, Македоније, али и из Италије и Француске, са којима и сарађујем. Учествовао сам намногим изложбама и сајмовима у Србији, али и посећивао сличне сајмове у иностранству, нарочито током 7 година проведених у Француској. Имам неке плановеза будућност, а међу њима је свакако посета највећој макети на свету, Miniaturwunderland у Хамбургу браће Браун, као и посета поставци Гранд Макет Росија у Санкт Петерсбургу Сергеја Морозова.

Да ли сте можда некада правили рачуницу колика је вредност  Ваше колекције?
 

Још једно тешко питање. Постоје две различите рачунице, једна је колико кошта, а друга колико вреди једна оваква колекција. За мене је у оба случаја исти одговор –непроцењиво. Поред огромног задовољства које ми пружа, нематеријалног, што свакако нема цену, свестан сам да постоји и она друга вредност, изражена у новцу. Ја на то гледам као на непрекидно улагање у будућност, с обзиром да цена модела ретко варира према доле, значи расте, али и као уштеђевину коју сам остварио у протеклих 20-так година, нешто слично као и са некретнинама. Можда је то и најбољи одговор на
ово питање.

С обзиром на Вашу импозантну колекцију, да ли сте можда размишљали да
направите музеј са сталном поставком где би људи могли уживо да виде Вашу
колекцију?

Реално, то би ми била највећа жеља. Сваки модел који поседујем, без обзира да ли је од неког реномираног врхунског произвођача или је то модел из неке велике серије, за мене је право мало уметничко дело. А љубав и уметност је највећа ако се дели са другима. Са друге стране видим велики туристички и едукативни потенцијал. Простор у коме се тренутно налази моја колекција већ више није довољан ни за половину колекције, коју, и у таквим условима, посећују рођаци, пријатељи, колеге колекционари, али је то ипак породична кућа у којој живим. У ту сврху већ имам одређене планове за изградњу музеја/галерије, која би била доступна много већем броју заинтересованих. Тиме бих уједно спојио лепо и корисно и у бескрајном уживању проводио предстојеће пензионерске дане. У склопу такве сталне поставке предвидео сам и место за интерактивну радионицу, као и простор за забаву, а све у самом центру Србије. Жеља ми је да ову изложбу уврсте школе у региону као део својих екскурзија, а изузетан географски положај би био погодан и за одмор сваког путника намерника, излет или само пропутовање.

Како он каже идејни пројекат је урађен, тражи се инвеситор који би помогао у самој реализацији пројекта. Ово би сигурно  јединствен музеј на нашим просторима и велика туристичка атракција а уједно ставио Брзан на листу места које треба посетити у Србији.