ОВО ЈЕ ВАЖНО ДА ЗНАТЕ: Коме припада имовина када преминули НЕМА наследнике? Адвокат открио детаље оставинског поступка

Мала је вероватноћа да преминули неће имати наследника, будући да је круг законских наследника изузетно широк. Закон о наслеђивању је предвидео и шта се дешава са заоставштином уколико не постоји лице које би могло да буде законски наследник, или уколико нико од лица позваних на наслеђе не прихвати наследства.

- Наследник не може да не постоји. Као последњи законски наследник јавља се Република Србија. Дакле, у том случају ће Република Србија наследити заоставштину која је остала иза преминулог лица. Наследник начелно може да се прихвати наслеђа и да се одрекне од наслеђа, док Република Србија не може да се одрекне јер након ње нема никога - рекао је адвокат Стефан Савић, гостујући у емисији на ТВ Прва.

Како објашњава Савић, није могуће да се појави неко ко није био у блиском сродству са покојником и затражи његову имовину, већ то мора да буде искључиво његов потомак. Оно што је најбитније јесте чињеница да законски наследник може да се појави било када.

- Право на наслеђивање не застарева и битно је једино да тај наследник који се појави прво види да ли је вођена оставина, поступак који се води након смрти оставиоца, и ако је вођење оставине завршено онда ће га суд упутити на парнични поступак како би остварио права која сматра да има - истакао је адвокат.

У случају да се нико од наследника не појави у одређеном периоду, Република Србија преузима имовину.

- Република Србија преузима имовину и то решење ће бити правно оснажено. У том смислу не постоји ванредни 'правни лек' да неко докаже да је другачије. Ипак, законодавац је одредио да с обзиром да се ради о оставинском поступку који је регулисан Законом о ванпарничном поступку, поред тога што је неко дошао и изјавио да је он наследник и да сматра да му припада део наслеђа, упутиће га на парнични поступак. У том случају ће тај неко тужити Републику Србију, доказивати да је он наследник и да је требало да буде позван или да наследи заоставштину - објаснио је он.

Иако овај поступак многе плаши, према речима адвоката, људи никако не треба да страхују од наведеног поступка јер је он једини и сасвим нормалан пут за добијање имовине, уколико нам она заиста припада.

- Ако се не зна ко је наследник, суд ће у оставинском поступку у Службеном гласнику Републике Србије дати оглас да се тражи наследник и тај оглас ће трајати годину дана. Ако се наследник не јави у том периоду суд ће морати да пресуди. Уколико је погрешно одлучио постоји могућност да тужбом према Републици Србији он исправи своју грешку - навео је адвокат.

Поступак оставинске расправе некад је трајао годинама. Међутим, у последње време овај поступак се знатно убрзао.

- Сада је јавним бележницима поверен тај поступак, што је добро законско решење с обзиром да јавни бележници раде много брже него судови. Јавни бележник исто тако може да донесе решење о наслеђивању, може да састави смртовницу. Дакле, он води оставински поступак као и суд - истакао је он.

Када су у питању деца из ванбрачне заједнице, она имају иста права наслеђивања као и деца из брака. Ипак, то није случај са ванбрачним партнерима.

Извор: Србија Данас/Информер