БОЛНИЦЕ, ШКОЛЕ, СТАДИОНИ… ГРАДИ СЕ ШИРОМ СРБИЈЕ Министар Благојевић за СД: Историјска улагања, а резултати рада Владе су видљиви на сваком кораку

Министар за јавна улагања Марко Благојевић је у разговору за наш портал изнео резултате рада свог Министарства и представио јавности бројне реализоване пројекте у области здравства, образовања и спорта, као и оне који су тренутно у току. Најважнији пројекти за грађане Србије су, свакако, они из области здравства, а нове болнице, амбуланте и домови здравља видљиви су на сваком кораку.

Србија је направила и систем за брзу помоћ грађанима током елементарних непогода, а последње поплаве, које су погодиле Србију, јасно стављају до знања да Влада брине о сваком делу наше земље. Министар за јавна улагања Марко Благојевић у разговору за портал Србија Данас посебно истиче успехе у сфери спортске инфраструктуре, као и у области просвете и образовања, а наша земља, данас, може да се похвали са чак 187 обновљених школа. 

- Искрен да будем, не знам тачно коју бих инвестицију издвојио, јер не знам како да их рангирам по значају. Улаже се једнако у примарно, секундарно и терцијарно здравство и не знам коју бих инвестицију издвојио као посебну важну. Зато што примарно здравство, које чине амбуланте и домови здравља, без обзира што кошта неупоредиво мање када су радови на реконструкцији и опремање у питању, не можемо да кажемо да је мање значајно од секундарног здравства које чине опште болнице или од терцијарног где су клинике и клинички центри. То примарно здравство је свакако први, а најчешће и једини контакт људи у Србији са јавним здрављем и онда изглед те мале сеоске амбуланте јесте лице здравства Србије. Не могу да кажем да је обновити Дом здравља у селу Велики Крчимир у Гаџином Хану мање битно, колико год да је тај објекат мали и да има мало корисника, од неких у новцу неупоредиво већих пројеката, попут болница у Прокупљу, Лесковцу или попут пројеката као што је Тиршова 2.

- Тиршова 2 као, тренутно, највећи пројекат у здравству, од значаја је не само за Србију, већ референтна установа за здравствену негу деце за читав регион. Дакле, једнако се води рачуна колико о најмањем дому здравља и сеоској амбуланти толико и о већим, у новцу вреднијим, пројектима попут поменуте Тиршове 2.

- Ради се пуно и по целој земљи. Када узмемо у обзир све обновљене и објекте где је обнова у току, говорим овде о домовима здравља и амбулантама, ради се о бројци од 100 објеката. Уз то, ради се и реконструкција општих болница које су регионални здравствени центри, попут болнице у Прокупљу, која је велики пројекат и где се ради и обнова, доградња и повећање капацитета централног објекта болнице. Када је Прокупље у питању, ради се о објекту чија је градња започета још пре 30 година, где је градилиште напуштено неколико година након што су радови започети и остало изложено временским приликама, тако да ми сада, завршетком изградње тог објекта, заправо, завршавамо један посао започет пре 30 година. То ће бити један спектакуларан објекат површине скоро 36.000 квадратних метара у којима ће људима који живе у Топличком округу и људима са севера Космета бити пружена здравствена нега по највишим могућим стандардима, а радови су увелико у току. Исто важи и за болнице у Лесковцу, Врању, Кикинди и Новом Пазару. У Новом Пазару се ради обнова 17.000 и изградња потпуно нових 15.000 квадратних метара, чиме ће се стећи услови да општа болница у Новом Пазару добије статус клиничко-болничког центра.

- Завршена је обнова болнице у Арађеловцу и комплетно опремање тог објекта. Ради се и обнова Дечје поликлинике Оште болнице у Зајечару где би радови до краја године требало да буду завршени. Завршена је изградња хирушко-гинеколошког блока Опште болнице у Лозници, такође објекат који је започет пре 30 година, а градилиште убрзо напуштено, па је иза људи који су то тада започели остала само једна бетонска конструкција која је до пре неку годину стајала изложена временским приликама. Тај посао је сада завршен и за тај објекат је набављена опрема најновије генерације која ускоро креће са испоруком. Кажем, велики посао широм наше земље. Улагања у здравство не знам да ли су икада била каква су сада. У доброј мери се завршавају пројекти започети пре више деценија, па је тако Клинички центар Србије започет још средином 1970-их година, Клинички цнетар Ниш који је завршен и пуштен у рад 2017. године такође објекат започет средином 70-их година. Објекат Клиничког центра Војводине започет негде средином 80-их година па напуштен, сада се приводи крају после толико година. Морам да подсетим и да је Клинички центар Ниш био први икада завршен објекат клиничког центра у Србији и то после 47 година откада је градња започета. То јесу све резултати које нико не може да оспори. На сваком кораку се виде обновљени објекти домова здравља и амбуланти, болнице, клинички центри и опрема. Инфективна клиника која је била разваљена до пре само неку годину је сада објекат за пример, након што је изведена комплетна реконструкција три објекта који чине комплекс те клинике.  

- “Дедиње 2” је, рецимо, објекат који је изграђен по највишим стабндардима када је третирање кардиоваскуларних болести у питању. Сада је реализована идеја из 90-их година. Потреба да се ради “Дедиње 2” идентификовали су људи и дошли на идеју да се то ради још 1994. године, а тај објекат је тек пре неку годину почео да се ради и сада је изграђен, опремљен и пуштен у рад. На тај начин је обезбеђена здравствена нега људи са кардиоваскуларним обољењима која може да се мери са квалитетом здравствене неге тих болести било где у свету. Раније је целокупни Институт Дедиње имао 9.000 квадратних метара, сада са нових 14.000 има укупно 23.000 квадратних метара и дошла је на ред ообнова “Дедиња 1”. Када буде био пројекат реконструкције завршен може и тај део обнове да почне, али, они већ сада имају услове рада који могу да се пореде са условима најбољих клиника у свету.

- Што се тиче Дечје клинике у Зајечару она се комплетно реконструише и зида се нови диспанзер где ће коначно моћи да буду пресељени из једног потпуно неусловног објекта, који је прављен тако да је пола потонуо и који је небезбедан за коришћење. Дакле, функција диспанзера ће бити пресељена у нови објекат који се ради у склопу реконструлције Дечје поликлинике здравственог центра у Зајечару и то је посао који треба да буде до краја године завршен.

- Ако се буде наставило са радом овим темпом и на овај начин, српско здравство у наредних неколико година видимо на много бољем месту него што је оно данас. Свакако, на неупоредиво бољем месту него што је оно било до пре неколико година.    

- Реализација “Тиршове 2” је, условно речено, у току. Припремни радови започети крајем 2022. године су завршени. Притом, врло комплексни припремни радови, јер није нимало једноставно ископати рупу која је површине једног и по фудбалског терена и дубине 23 метра и обезбедити да она буде сигурна. Ти радови су завршени и сада треба да почне градња. Набавка је у току и надам се да ће бити завршена до краја године како би почела градња. Ради се о објекту који је површине 60.000 квадратних метара, који је пројектован по највишим стандардима када је здравствена заштита деце у питању и који ће када буде био завршен по квалитету здравствене неге која ће бити пружена деци из Србије, али и из региона, моћи да стоји раме уз раме са било којом институцијом те врсте било где у свету.   

- Сва три стадиона су завршена, Лесковац је већ пуштен у рад, а током новембра ће бити пуштени у рад и стадиони у Лозници и Зајечару, и то је само део свеукупних улагања у спортску инфраструктуру. Сем тога, ради се и Национални тренинг центар за одбојку. Одбојка је спорт који заслужује овакве инвестиције. Резултати које постижу наше одбојкашице и одбојкаши говоре довољно у прилог томе у којој мери тај спорт заслужује додатна улагања. Национални тренинг центар за одбојку ће бити спектакуларан оног тренутка када буде био готов, а радови су увелико у току и до пролећа 2025. године би тај објекат требало да буде завршен. Такође се ради нова спортска дворана Спортског друштва Раднички. То је друштво са великом традицијом, великим бројем спортских клубова и спортиста. Ради се објекат који се налази на месту старог на Црвеном крсту у Београду и у припреми је изградња боксерског тренинг центра. И то опет није све, јер овде говоримо само о врхунском спорту, а имамо и школски где се посвећује подједнако пажње.

- У оквиру обнове школа, обновљене су и комплетно реконструисане или изграђене фискултурне сале у више од 100 објеката, а оно што је посебно занимљво је да Србија гради базене које раде у оквиру школа и спортске хале у градовима широм земље. С обзиром да су у више од 100 школа завршени спортски објекти, терени, фискултурни терени, базени и хале, јасно је да улагања у спортску инфраструктуру има на свим нивоима, од школског до професионалног, врхунског спорта где можемо да сврстамо нпр. одбојку.

- Што се тиче значаја стадиона у Лесковцу, Лозници и Зајечару за локално становништво, то нису нити би требало да буду једино фудбалски стадиони локалних клубова. То би требало да буду регионални спортски центри који ће бити доступни разним спортовима, разним клубовима из разних градова који гравитирају градовима у којима се поменути стадиони налазе. Дакле, стадион у Зајечару није намењем само зајечарском фудбалском клубу и зајечарском спорту, него би требало да буде регионални спортски центар. Иста ствар је са стадионима у Лесковцу и Лозници. Ту нема места само за фудбал, остављен је простор, што ће бити у домену будућег управљача стадиона, а у сарадњи са локалном заједницом, да се одлучи који ће још спортови да добију своје место. Знам да, рецимо у Зајечару, постоји традиција борилачких спортова, нпр. бокса, и ту има простора да се обезбеди место за тренинг боксера и то не само из Зајечара, већ из читавог региона. Дакле, сматрам да би то требало да буду регионални спортски центри и искрено се надам да ће у то прерасти у тренутку када оживе. Лесковац већ јесте, а ускоро ће и Лозница и Зајечар. То јесу велика улагања, али сматрам да ако говоримо о промоцији здравог животног стила и нормалних људских вредности, то се најбоље може постићи кроз промоцију спорта, а како боље да држава ради промоцију спорта него улагањем у спортску инфраструктуру.

- То је сада нарасло на 187 обновљених школа и вртића у 104 локалне самоуправе, плус је у току реконструкција у још 16 објеката школа. То довољно говори у прилог томе како се улагања планирају. Она се планирају искључиво у комуникацији са локалним саомуправама и оне су те које предлажу објекте за реконструкцију и када су у питању домови здравља, амбуланте, школе и објекти из система социјалне заштите. Дакле, искључиво локалне самоуправе имају право избора објеката који ће да се раде зато што они много боље од нас у Републици знају који су то објекти где постоји преча потреба за улагање. Имају смернице, какво је стање објекта, број корисника, и на крају је одлука о томе шта ће да се ради одлука локалне самоуправе у којој се објекат налази. Локална самоуправа је, на крају крајева, одговорна за припрему пројекта за реконструкцију, тако да се и на тај начин врши приоритизација. Домови здравља и амбуланте где су завршени радови се налазе у око 60 локалних самоуправа. Исто важи и за објекте социјалне заштите. Дакле, на пуно места пуно инвестиција, пуно готових пројеката или у припреми где тек реализација треба да почне.  

- Када говоримо о томе колико објекти где се реконтрукција ради утичу на животну средину, где је грејање на првом месту, јер оно у великој мери утиче на животну средину и уколико га посматрамо као питање енергетике, а јесте донекле питање енергетике, је нама врло важно. Где год је улагано у реконструкцију објекта, улагано је и у замену постојећих система грејања и прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије. На пуно места су затечени угаљ, мазут, грејање на дрва. Неке школе смо имали које су се грејале на бубњаре и где год је затечен такав начин грејања пројекат реконструкције је обухватао и прелазак на обновљиве изворе енергије или изворе који имају најмањи утицај на животну средину, било да је то солар, пелет, дрвена сечка. Што опет зависи, од локалних прилика и величине објекта, јер преко неке величине пелет нема смисла па се иде на дрвну сечку.

Урађено је на пуно места, има места где су урађене потпуно нове топлане за читав комплекс објеката, попут Мионице. Гледамо да што је више могуће остваримо позитиван утицај на локалне прилике, да се оствари јефтинији извор грејања и грејање које производи неупоредиво мање или не производи загађење уопште. Мионица је ту светао пример, где је инвестиција у потпуно нову топлану на коју је везано 18 објеката, између осталог и школе, вртићи, домови здравља, спортски и културни центар. Обезбеђен је енергетски извор који неупоредиво мање загађује животну средину него што је то било раније. Рецимо, прописана максимална емисија ПМ честица на оџаку је 50 микрограма по кубном метру, а просек у центру Мионице раније је био 150, а сада је на оџаку три пута мање од максимално допуштене емисије. Притом је и цена грејања сведена на 40 одсто од старе цене. Дакле, није смањена за 40 одсто, смањена је за 60 одсто у односу на то колико је коштала пре пуштања у рад те мале градске топлане. Таквих примера има више, на разним местима: у Прибоју, Врању, Лозници и др. местима где је улагано у прелазак са фосилних горива на неупоредиво јефтиније и изворе енергије који имају неупоредиво мањи утицај на животну средину.

- Што се тиче помоћи након поплава то је прва ствар којом је ова институција када је формирана почела да се бави. На крају крајева, разлог зашто је формирана је обнова након поплава из 2014. године. Ту смо успели за све ово време, нажалост, и кроз искуство, да развијемо један систем који је способан да јако брзо реагује када је у питању помоћ грађанима након елементарних непогода. То не укључује само поплаве. И након олуја које су претходног лета погодиле нашу земљу једнако смо се уложили као када су у питању поплаве. 2014. године нисмо имали систем који је способан да на један крштен начин одговори на потребе људи чија је имовина претрпела штету током непогода. Ми сада такав систем имамо. Било га је неопходно формирати за потребе санације поплава 2014. године, али и за све оно што смо схватили да нас чека. Суочени смо са ризиком од све већих, интензивнијих и чешћих падавина и временом ситуација неће постојати боља. Управо супротно, постајаће све лошија, што нема везе конкретно са Србијом, већ је то глобални проблем. Да би се тај систем унапредио и ризик од елементарних штета смањио на једну разумну меру, уложено је много, а истовремено је чуван и даље развијан систем за помоћ људима након таквих догађаја. Након полава које су се догодиле крајем јуна ове године после 15 дана је почела исплата помоћи грађанима, што је брже него икада до сада. Нажалост смо и кроз праксу развили вештине брзог реаговања, што је важно и неопходно како би људи кренули што пре са обновом својих кућа. Пуно смо радили на томе и мислим да смо ту направили одличан резултат. Да не помињем да је од поплава 2014. године више од 20 милијарди динара уложено у превентивну инфраструктуру, односно, у објекте за заштиту да би се ризик од поплава смањио. Не можемо да их спречимо, нити можемо да спречимо кишу која те поплаве производи, али можемо да спречимо да таква интензивна киша направи прекомерну штету и то је оно чиме смо се бавили уз све остало у претходним годинама откако је формирана прва Канцеларија за помоћ и обнову поплављених подручја. 

- Свакако здравство, ту нема никакве дилеме. У претходној години је 60 одсто буџета Министарства било предвиђено за инвестиције у здравству, а сада је то и више него што је било прошле године. Само у 2023. години смо буџетом имали опредељено око 100 милиона евра за улагање у здравство, а сада је тај износ за четвртину већи, што значи да ћемо моћи да урадимо и више. Моћи ћемо да приведемо крају пројекте који су у току и да започнемо неке нове попут “Тиршове 2” и сасвим је извесно да ће то бити највећи део онога чиме ће се Министарство бавити у наредном периоду.