КОЛИКО ГОДИНА ГРАЂАНИ СРБИЈЕ У ПРОСЕКУ РАДЕ ТОКОМ ЖИВОТА? Пет година краће него Немци, али дуже него Хрвати
На самом врху листе по дужини радног века, налази се Исланд, где је просечан радни век износио 46,3 године.
Грађани Србије током живота просечно раде 33,3 године, показује истраживање Евростата за 2019. Тако се наша земља прошле године нашла скоро на дну листе која показује дужину радног века у земљама Европе. Практично, европска статистика је показала да се у Србији ради много краће него у развијеним европским земљама, али и нешто дуже него што се током животног века ради у ужем региону.
ГЛОБАЛНА КРЕАТИВНА ЕЛИТА НА ФЕСТИВАЛУ #KAKTUS2020!
ОДОБРЕНЕ СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ХОТЕЛЕ У СРБИЈИ: 314 објеката добиће државну помоћ због пандемије корона вируса
КОРОНА УЗИМА МАХА: Запослени у појединим фирмама радиће од куће до јуна 2021. године
Краће се ради у Белгији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, али и Црној Гори, Италији, Северној Македонији и у Турској. Тако је рецимо, просечна дужина радног века у Бугарској 33,1 годину, у Грчкој 32,9 година док је у Северној Македонији износила 31,5 година, а у Турској 29,4 године.
На самом врху листе по дужини радног века, налази се Исланд, где је просечан радни век износио 46,3 године, затим следе Швајцарска, где се просечно радило 42,7 година и Шведска у којој је радни век просечно трајао 41,9 година.
Оно што је заједничко свим овим земљама јесте да су мушкарци у просеку радили од жена дуже и то за неколико година.
Најближи пример за то је Црна Гора, где су мушкарци радили у просеку 35,4 године, док су жене радиле 28,3 године. У Хрватској су мушкарци просечно радили 34,2 године, а даме 30,5 година. У Италији је такође велика разлика у просечној дужини радног века мушкараца и жена, па су тако мушкарци радили 36,4 године, док су припаднице лепшег пола просечно радиле 27 година.
Дужина радног века у 2018. години
Држава - Укупно - Мушкарци - Жене
- Исланд 46,3 - 48,3 - 44,2
- Швајцарска 42,7 - 44,8 - 40,3
- Немачка 38,7 - 40,7 - 36,5
- Аустрија 37,5 - 39,7 - 35,2
- Словенија 36,1 - 37,4 - 34,6
- Србија 33,3 - 36,4 - 30
- Хрватска 32,4 - 34,2 - 30,5
- Црна Гора 32 - 35,4 - 28,3
- Италија 31,8 - 36,4 - 27
Треба очекивати раст дужине радног века у целом свету, јер је то тенденција која је демографски условљена старењем становништва, рекао је економиста Љубомир Маџар. Према његовим речима, све је веће учешће старијег становништва у укупном броју становника, али и технологија се развија те стога не треба да чуди дужина радног века.
- Технологија такође доприноси дужем радном веку. Данас је све мање физички тешких послова, а све више оних који траже знања и вештине. Рад постаје подручје креативности, све је мање мукотрпан и напоран, па је логично да се и дужина радног века повећава, али и да је дужи у земљама које су технолошки развијеније - оценио је Маџар.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков раније је објаснио да без обзира на то да ли се говори о приватним или државним фондовима, да би пензиони систем био одржив, без обзира на развијеност земље, систем мора да почива на томе да људи што дуже живе и што више раде.
- Како се животни век у развијеним државама повећава, тако је код њих присутан тренд да се у пензију све чешће иде са 67 година, док је у источној Европи граница нешто нижа и креће се око 65, укључујући и Србију - рекао је Алтипармаков.
Радни век је у просеку од 2010. године, у ЕУ продужен за 1,6 година, и то више код жена (2,1) него код мушкараца (1,2). Ни у једној земљи, према истим подацима, није смањен радни век, а највише је повећан на Малти, чак за 5,6 година.