КРИЗА ТЕК ДОЛАЗИ! Истичу субвенције, на наплату стижу порези: Да ли ће бити трећи пакет помоћи привреди у Србији?
Сада практично, крајем децембра истичу три месеца током којих послодавци који су искористили државну помоћ
Подршка привреди, коју је држава обезбедила у два наврата, свакако су помогле да многи бизниси у Србији опстану и да задрже већину запослених. Спречен је талас отпуштања, који је претио већ са првим "закључавањима" у пролеће, али су још тада привредници упозоравали да криза долази тек након истека рока од три месеца, колико сви корисници државне помоћи нису смели да отпуштају раднике. Држава је најавила и трећи пакет помоћи за најугроженије.
"НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН" ЗА НАЈСТАРИЈЕ СУГРАЂАНЕ: Коначно познат датум једнократне исплате пензионерима!
КОЈУ ЈЕЛКУ НАЈЧЕШЋЕ КУПУЈЕТЕ? Које су предности вештачких и природних и како се крећу цене ове године
ЗА ЊИХ ЗНА ЦЕО СВЕТ, А СРБИЈА СЕ ЊИМА ПОНОСИ: Ко су најмоћнији Срби који су прославили нашу државу у свету?
Сада практично, крајем децембра истичу три месеца током којих послодавци који су искористили државну помоћ, а реч је о 235.000 предузећа и више од милион радника, нису смели да отпусте више од десет одсто запослених. Такође, на наплату стижу порези и доприноси на минималце које је исплатила држава.
И то је моменат од кога су многи привредници страховали још летос.
Радослав Веселиновић, председник "Галеб Групе", каже да је државна помоћ у виду минималаца и одлагања пореза и доприноса била врло значајна за производне фирме на почетку корона кризе, и да им је помогла да задрже раднике. Међутим, са истеком мораторијума на отказе он сматра да ће у појединим секторима сигурно доћи до делимичне рационализације и смањења броја запослених.
- Мислим да ће сигурно доћи до смањења броја радника, у глобалу неколико процената - од 5 до 10 одсто запослених, јер корона утиче на смањење укупног прихода компанија. Ми, на пример, имамо пад прихода од 15 до 20 одсто и самим тим настаје проблем, иако смо ми коректно пословали, а добили смо и коректну државну помоћ - оцењује Веселиновић.
Веселиновић сматра да ће сигурно бити и раста сиве економије, односно "рада на црно", посебно код малих предузећа и услужних делатности које ће гледати да смање трошкове и да преживе. Ипак, он верује да сви који се озбиљно баве послом неће радити тако нешто, јер поред тога што је противзаконито радника на црно не можете дуго задржати.
- Биће тешко, посебно до маја, па и целе следеће године, али зато мислим да ће 2022. бити година експанзије. Многи ће стећи имунитет, стићи ће и вакцина. Зато сада треба припремати нове идеје, развијати нове производе и услуге, тражити нова тржишта. Има шта да се ради и у време кризе, јер је ово само један предах у пословању - закључује ипак благо оптимистички Радослав Веселиновић.
И Зоран Дракулић, власник Поинт Групе и председник Пословног клуба "Привредник", сматра да ће нова година донети отпуштања, посебно у најпогођењим делатностима. Према његовим речима, најугроженији ће бити услужни сектор и мала и средња предузећа.
- Очекујем да ће први квартал 2021. године бити најтежи. Сви послодавци у областима које су најпогођеније корона кризом, који су успевали да опстану захваљујући државној помоћи, неће моћи да издрже од нове године - оцењује Дракулић.
Министар финансија поновио је јуче да је држава изашла "са огромним пакетом мера" помоћи привреди у време епидемије, али је додао и да неће бити додатног "пролонгирања плаћања пореза", које су затражиле поједине гране привреде. И то је многе забринуле.
Такође, и Народна банка Србије изашла је протеклих месеци у сусрет грађанима и привреди, мораторијумом на плаћање кредита. Наиме, НБС је два пута ове године, у пакетима помоћи државе привреди, прописала мере одлагања кредита на укупно пет месеци и тај рок је истекао у септембру.
Ипак, сада из НБС поручују да хотелијерима, који су међу најугроженијим секторима, неће омогућити ново одлагање кредита и да би требало да се обрате директно банкама.
Директор Удружења хотелско-угоститељске привреде Србије Георги Генов рекао је да им је НБС послала писмо у коме их упућује да се обрате комерцијалним банкама за ново одлагање кредита и додао да би банке од тога имале користи јер би се отплаћивала камата, а одложила би се отплата главнице зајма. Тако би банке имале увећану зараду, а хотелима би се омогућило да преживе јер сада немају готово никаквих прихода, истакао је Генов.
Захтев за одлагање или застој у отплати (мораторијум) један је од неколико које је средином новембра тражила туристичка привреда, уз смањење пореза на додату вредност (ПДВ) на храну са 20 на десет одсто, одлагање или отпис пореза и доприноса на зараде и поједностављивање процедуре пријаве сезонских радника.
Подсетимо, у првом пакету мера држава је издвојила 5,1 милијарду евра, а други пакет помоћи привреди био је вредан 66 милијарди динара и обухватао је исплату 60 одсто минималне зараде у августу и септембру, као и ослобађање од плаћања пореза и доприноса на зараде за један месец.