Нису могли да поднесу њихову доминацију! Ево зашто се Форд и Ферари не воле

Форд, Ферари / Извор: Профимедиа/илустрација

Ривали од давнина.

Историја је препуна ривалитета, нарочито оних међу познатим личностима. Већина је настајала због нечијег одмеравања снага или поноса, а неретко је у питању и комбинација ова два мотива. Наравно, најзанимљивија су она супарништва која су преточена у легендарне приче.

НОСИО ИХ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА: Чувене Наполеонове ЧИЗМЕ продате на АУКЦИЈИ (ФОТО/ВИДЕО)

КИНА УВЕЛА САНКЦИЈЕ АМЕРИЦИ! Пекинг експресно одговорио на закон о Хонгконгу који је усвојио Вашингтон!

ПРОНАШЛИ РУПУ У ЗАКОНУ: Немачка дозволила продају и чување КРИПТОВАЛУТА у банкама

Вреди поменути причу о томе како је Хенри Форд II покушао да купи Ferrari 1963. године започевши тако свађу са Енцом Фераријем – моћним човеком који је био власник истоименог италијанског произвођача аутомобила. Ова занимљива прича, коју преноси Форбс, о сукобу два моћна човека аутомобилске индустрије, достићи ће свој врхунац у холивудском остварењу "Форд против Ферарија" (Форд в. Ferrari) у коме главне улоге тумаче Мет Дејмон и Кристијан Бејл.

Наиме, прича говори о пропалом послу и реакцији тврдоглавог, егоистичног аутомобилског гиганта, који је био спреман да потроши 25 милиона долара и хиљаде инжењерских радних сати како би осветио свој повређени понос.

Ферари је доминирао у великој трци, а Форд то више није могао да гледа

За Форда је то значило побиједити Ферарија у најпрестижнијој аутомобилској утрци "24 сата Ле Мана" којом је "Пропети коњ" доминирао кроз историју. Ова прича, заправо, почиње 1960. године. Америчке потрошачке навике су се мењале онако како су млађе генерације сазревале. Први пут у историји млади су били важнији за америчке компаније од њихових родитеља.

Млади су имали довољно новца који су желели да троше на ствари, аутомобиле и куће, за разлику од својих родитеља који су се водили принципом "уштеђен новац је зарађен новац".

Хенри Форд / Извор: Профимедиа

Они који су преживели свјетску кризу и Други светски рат тражили су једноставност кад су аутомобили у питању. С друге стране, млади су желели моћне аутомобиле и ценили су брзину и изглед више него безбедност и удобност. Желели су спортске аутомобиле и та чињеница није промакла компанији Форд.

Форд је имао све – осим спортског аутомобила

Године 1962. Форд је испао из великог продајног ланца захваљујући неуспешним производима, попут Едсела, и све већој популарности супарничких произвођача – ГМ-а и Chryslera.

Генерални директор Форда, Хенри Форд ИИ, најстарији унук оснивача компаније Хенрија Форда, тражио је начине како би ствари окренуо у повољнијем смеру. Руководство компаније уверило га је да је једини прави одговор на тренутну ситуацију – спортски ауто. Постојао је само један проблем – Форд није имао спортски ауто у свом портфолију и није било планова за његову израду (легендарни Мустанг био је још годинама удаљен од своје производње).

Преговори пропали у задњи час

Једини начин да се једно такво Фордово возило нађе на тржишту био је – набавити га. Тада се родила идеја о куповини Ferrarija, који је тих година био само компанија за производњу тркачких аутомобила и која је продавала "цивилне" аутомобиле само да би могла да финансира своје послове.

Ферари / Извор: Профимедиа

У пролеће 1963. године, након вишемјесечних преговора, чинило се да је договор близу. Форд је хтео да плати Енцу Ферарију 10 милиона долара за његову компанију и целокупну имовину. Енцо, који је био бивши возач трка, хтео је да склопи договор са Фордом јер би га то ослободило терета свакодневног вођења компаније. Међутим, у уговору се налазила клаузула која каже да ће Форд контролисати буџет и, према томе, доносити све одлуке које се тичу тркачког тима Ферарија.

Енцо није био вољан да се одрекне контроле над програмом мото-спорта своје компаније и рекао је представницима Форда да никада неће продати компанију под тим условима нити ће је, додао је, продати "ружној компанији која прави ружне аутомобиле у ружној фабрици". Такође се прича да је лично вређао Хенрија Форда ИИ.

Како би додатно увредио Форда, Енцо Ферари је већински део у својој компанији продао италијанском произвођачу аутомобила – Фијату.

Поједини директори Форда тврдили су да Енцо уопште није озбиљно продавао компанију Форду, већ је само преговарао с њим како би извршио притисак на Фиат да би постигао високу цену.

Пре само 20 година ОВИ ПОСЛОВИ су били у домену научне фантастике: Ово су 5 ЗАНИМАЊА која су ЗАПАЛИЛА ИНТЕРНЕТ