ОД ЧЕГА СЕ ПРАВЕ ВИРШЛЕ? Ако на декларацији прочитате ову скраћеницу, НИКАКО НЕ КУПУЈТЕ!
Виршла може бити само производ који је направљен од меса, али уколико само изгледа као виршла она то не мора да буде.
Надлежно министарство у Србији је овај омиљени производ желело доведе до категорије вишег квалитета доношењем прописа, чија је примена почела прошле године, али није баш уродила плодом.
Поједини произвођачи крше ова правила, а већина је нашла начин да се "удене" у прописе, тако што је задржала исти састав и паковање, а из назива је само избацила реч "виршла". Тако су искоришћене и навике потрошача, који су по инерцији наставили да купују овај производ верујући да конзумирају квалитетнију намирницу.
КИЛОГРАМ И ДО 1.000 ДИНАРА: Ове године је било меда, али пчелари кажу да цена ипак не може бити нижа од 800 динара
Откупна цена већа него лане - шљива злата вредна! Потражња велика, а произвођачи не памте овакву годину
КРАВЕ НАМ ВИШЕ НИСУ ПОТРЕБНЕ? После меса и меда, направили су замену за сир и млеко, наука је отишла предалеко
Најспорнији састојак прерађевина, о којем се у јавности већ годинама говори, јесте тзв. машински сепарисано месо (МСМ) које спада у најлошије, неку врсту месног отпада.
Правилник о квалитету уситњеног меса, полупроизвода од меса и производа од меса, каже да уколико је намирница декларисана као виршла, она не сме да садржи МСМ. Овај пропис не поштују сви произвођачи. Трговински ланац "Аман" два производа, која на тржиште пласира под својом робном марком "Алоро", декларише као виршла, кршећи Правилник. Произвођач је фирма "Гомбит" из Инђије.
Главни састојак "Аманове" "виршле пилеће" је механички сепарисано пилеће месо и то 80 одсто. Њихов производ под називом "виршла деликатес" садржи 30 процената МСМ. А све ово је супротно Правилнику, јер у свом саставу производи не би смели уопште да га имају, ако су на овај начин декларисани.
Овим се купци доведе у заблуду у погледу квалитета намирнице коју конзумирају.
Само неколико производа је пронађено на нашем тржишту који су декларисани као виршла и чији је састав у складу са прописима.
Већина других произвођача је само из назива на паковању избацила реч "виршла". Тако се сада зову "пилећа", "хот-дог", "деликатес", "моја"...
Фино уситњене барене кобасице се могу наћи и под називима "пипи", "гуди", "ћури". Сви ови производи садрже МСМ, те нису виршла према домаћем Правилнику. Машински сепарисано месо се налази и у саставу познатих италијанских брендова wudy и амадори.
Присутни и производи под називом хреновка, али ова намирница не мора да испуњава услове квалитета који су прописани за виршлу и може да садржи МСМ. Ипак, састав хреновки одређених брендова одговара управо оном прописаном за виршле.
У ветеринарској инспекцији наводе да је виршла дефинисана као производ који се добија од меса и масног ткива, беланчевинастих производа до два одсто, скроба, воде, влакана, соли, соли за саламурење, екстракта зачина, фосфата, антиоксиданаса и зачина.
- Циљ Правилника је да спречи да се у овај производ додају друге врсте полупроизвода, попут МСМ, и да се дефинишу одредбе које ће виршлу сврстати у категорију производа, заштићеног, односно вишег квалитета, посебно имајући у виду узрасну доб која их највише конзумира, као што су деца у вртићима - објашњавају у инспекцији.
Проценат меса у виршли није одређен, зависи од технолошког поступка, врсте меса и цене која се формира за тржиште. Сам произвођач израђује производ по спецификацији и на основу тога наводи проценат меса.
Како истичу, проценат меса није могуће утврдити ниједним лабораторијском испитивањем, али се његова контрола обавља непосредно преко садржаја колагена и протеина, што може да укаже да ли се у производу налази месо или има додатог МСМ-а.
Све ово, вероватно, збуњује купце при одлучивању за који производ да се определе. Из Националне организације потрошача Србије (НОПС) упозоравају грађане да при избору намирнице обрате пажњу на њен састав.
- Произвођачи и трговци користе старе навике потрошача, али сви они који желе да знају шта конзумирају треба да читају декларацију - истиче Никица Јовановић из НОПС-а.
У свом саставу виршла према Правилнику не може да садржи МСМ. Нису сви производи који су се раније продавали под овим називом, а задржали су исто паковање, сада усклађени са квалитетом прописаним за намирницу која може да се декларише као виршла.
Контрола безбедности и квалитета производа од меса на нашем тржишту обавља се кроз редовне и ванредне инспекцијске надзоре - кажу у ветеринарској инспекцији.
Неусаглашености које су утврђене најчешће су одступања у проценту садржаја протеина, додавање адитива који нису дозвољени за одређену групу производа, присуство микробиолошке контаминације. Такви производи се повлаче са тржишта и нешкодљиво уклањају.