ПОЧЕО ЈЕ У ГАРАЖИ И НАПРАВИО НЕВЕРОВАТАН ИЗУМ: Аленово "чудо" од соларних панела задивило највеће компаније
Пре око седам година, Винс Ален је упао у гаражу коју је делио са станарима у предграђу Сиднеја и покушао да "уздрма" индустрију енергије.
Он је у то време био кандидат за докторат на Универзитету у Новом Јужном Велсу и имао је идеју да соларне панеле учини много јефтинијим: заменити скупо сребро које се обично користи за извлачење електричне енергије из уређаја обилним, јефтиним бакром.
Лабораторије и добро финансирани компаније већ су се борили са истим покушајем да одбаце сребро. Ален је изградио је властиту опрему како би испробао једну идеју за другом у кратком периоду, све док није пронашао технику која је деловала. "СунДриве Солар", компанија коју је суосновао 2015. године на основу овог истраживања, ове недеље је доказала да је произвела једну од најефикаснијих соларних ћелија свих времена, према водећој независној лабораторији за испитивање. "СунДриве" је то урадио са бакром као металом у језгру.
ОВА ВЕСТ НЕЋЕ ОБРАДОВАТИ ТРГОВЦЕ: Криптовалуте у црвеном, биткоин поново у паду
ШТЕТА ОД ПРЕКО 10.000 ЕВРА! Мештани српског села у шоку - ово се НИКАД НИЈЕ ДЕСИЛО (ФОТО)
Када будете чули за колико је продат стан у Београду, неће вам бити добро: Ово је најскупља улица у Београду
Ако "СунДриве" може масовно производити своју технологију - а то је велико ако - аустралијско покретање могло би смањити трошкове соларних панела и учинити индустрију далеко мање зависном од сребра. "Ствар у вези са бакром је та што је врло богат и обично је око 100 пута јефтинији од сребра", рекао је Ален.
Око 95% соларних панела изграђено је од фотонапонских ћелија направљених од силицијумских плочица. Да бисте извукли електричну струју из ћелија, обично их морате спојити металним контактима. Сребро је дуго био избор метала јер је са њим лако радити и веома је стабилно. Произвођачи соларних панела ослањају се на процес сито штампе сличан оном који се користи за постављање дизајна на мајице, гурајући густу сребрну пасту кроз мрежицу и на њихове силицијумске ћелије по фиксном узорку. Ако сте икада изблиза видели соларну ћелију, слабе, танке линије које прелазе преко ње су металне електроде.
Произвођачи соларних панела сада троше чак 20% светског индустријског сребра сваке године. Када су цене сребра високе, само метал може чинити 15% цене соларне ћелије. Чак и након великог пада ове године, бакар се у Лондону тргује за нешто више од 9.000 долара по тони. Та иста количина сребра коштала би скоро 770.000 долара. Соларној индустрији ће бити потребно све више сребра како наставља да цвета и у једном тренутку, сматрају "СунДриве" -ови заговорници, вероватно ће потражња за металом ограничити ширење соларне енергије потребне за смањење емисије гасова стаклене баште.
Проблем који спречава произвођаче соларних панела да одбаце сребро било је то што се бакар не подлеже стандардним производним техникама, делом и зато што се не лепи добро за соларне ћелије. Бакар такође лакше оксидира, што утиче на његову способност да води струју.
Универзитет у Новом Јужном Велсу има дугу историју открића соларне технологије, а Ален је ову бакарну загонетку укључио у срце својих постдипломских студија. Уместо да ради у школским лабораторијама, Ален је мислио да би могао брже извести експерименте изградњом истраживачко -развојног постројења у гаражи. Провео је неколико година састављајући машине које су садржале мешавину течног бакра коју је он сам створио и које су могле контролисано да таложе гнојницу на соларну ћелију.
- Увек сам желео да следим своју радозналост и испробам гомилу случајних, лудих идеја - рекао је Ален. Било је потребно мало дискреције будући да је било комшија, а ја сам шетао у лабораторијском огртачу са свим тим хемикалијама.
Компанија сада има десетак запослених. Ху, који је одрастао у Кини и преселио се у Аустралију са 16 година, бави се пословима, док се Allen држи науке.