ЕВО КАКО НАС ТРГОВЦИ ПЉАЧКАЈУ! Да ли знате шта је и како функционише ШРИНКФЛАЦИЈА?
Купци су принуђени да се сами бране.
Термин који је све присутнији у домаћим супермаркетима и продавницама, је мало рогобатан, и зове се "шринкфлација". Једноставним речима, шринкфлација представља свесно смањивање количине намирнице у паковању, коју касније произвођачи продају по истој цени старе (веће) грамаже или запремине.
САДА МОЖЕТЕ ДА ИЗРАЧУНАТЕ КАДА ИДЕТЕ У ПЕНЗИЈУ И ТАЧАН ИЗНОС ПЕНЗИЈЕ: Откривено и да ли су подаци безбедни у новој апликацији ПИО Фонда
ДАЈУ 200 МИЛИОНА ЕВРА ЗА УНИШТАВАЊЕ ВИНА: Можда делује чудно, али имају ОДЛИЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ
НАЈДОВРАТНИЈИ ОБРОК НА СВЕТУ! Један ресторан прибегао је оригиналном трику да привуче госте (ВИДЕО)
Амбалаже су идентичног изгледа, али неколико бројева на полеђини, односно декларацији, сведочи о појави шринкфлације која иде уз корак са инфлацијом. Потрошачи ретко читају декларацију, разлика у количини намирница приметна тек онда када се амблажа отвори, па потрошач тек онда схвати да је насамарен.
Чоколада је спала са 100 грама на 80, кесица чипса је све празнија, а тестетнина од 500 грама „спласнула“ је на 350, а последњих дана по друштвеним мрежама је све више примера из разних трговинских објеката. Иако је првобитно била храна та којој је одузета грамажа, сада је на ред дошла и хемија за купатило на ред. Фотографије грађане сведоче о смањеној количини бројних крема, омекшивача и средстава за чишћење.
Шринкфлација, тј превртљиви трикови произвођача су дозвољени?
Многи произвођачи користе незавидну економску ситуацију свуда у свету, па тако и код нас. Великим компанијама је ипак профит испред свега, па тако и испред (не)задовољних потрошача.
– Поједини произвођачи су, како би прикрили поскупљење на артиклима, смањили грамажу, а оставили исту цену. Та појава није противзаконита, већ је потпуно легална и дозвољена, под условом да је производ уредно декласиран. Уколико на полеђини пише тачна (нова) грамажа или запремина, у зависности од врста производа, не долази до кршења закона. Што већа зарада је примарна ставка већини произвођача, па ова појава не изненађује – каже за медије Младен Алфировић, правни саветник Националне организације потрошача Србије (НОПС).
Према речима нашег саговорника, производи који су најподложнији шринкфлацији, јесу намирнице, кондиторски производи, чоколаде, слаткиши, па чак и млеко.
Лоше навике потрошача иду у прилог произвођачима
Многи потрошачи не читају оно што пише на полеђинама артикала, виде исту амбалажу и помисле да је то – то. Има много старијих суграђана са слабијим видом, и оних који не могу да читају ситна слова, а све то управо иде у корист произвођача који овом методом успешно профитирају. И више од планираног, објаснио је Алфировић.
– Произвођачи смањују количину, остављају исту цену, а људи неретко купују по аутоматизму и нису навикли да читају декларацију производа. Потрошач добије умањен производ, а произвођач више новца. На тај начин они користе инфлацију у своју корист- рекао је он.
Шта када се смири инфлација?
– И када се инфлација смири, када се избалансирају цене свега, претпоставка је да ће се тренд шкринфлације наставити. Стање на тржишту остаће највероватније непроменљиво, а произвођачи се наставити са праксом смањивана количине производа за исту цену. Једино оружје у борби против несавесних произвођача који се не служе незаконитим радњама су потрошачи – говори правни саветник Националне организације потрошача Србије.
Како Алфировић саветује, поверење треба да се поклања управо оним произвођачима који се не баве оваквим видом пословања. Уколико је неко лојалан према купцима, транспарентан, ако не смањује грамажу, то треба и да се награди. Несавесни произвођачи морали би да буду кажњени управо тако што муштерије неће куповати њихове производе.
– Потрошачи морају да схвате колико је велики њихов значај на тржишту, и да би требало да се све ради због њих. Производи постоје због потрошача, као најважнијег фактора у тржишном ланцу. Они су главна конктактна тачка када су у питању тржишни односи и тржишно уређење, и зато је важно да управо потрошачи реагују на сваку промену која њима штети – закључује Алфировић.